Sirija sada predstavlja ključnu geopolitičku tačku. Rusija je pokrenula vojnu vazdušnu akciju usmerenu na likvidaciju terorističke grupacije pod nazivom Islamska država. Rusija je jedina zemlja koja ima pravo na vojnu operaciju, pošto je dobila direktan poziv vlasti Sirije – za razliku od zapadne koalicije koja krši međunarodno pravo, koja nema ni mandat SB OUN, ni poziv vlasti Sirije. Amerikanci, Evropljani i drugi regionalni činioci bili su blagovremeno informisani. Na zemlji ratuju sirijska armija i jedinice drugih zemalja i naroda koji je podržavaju – saveznica Sirije, navodi za Danas dr Anja Filimonova komentarišući akciju Rusije u Siriji i reagovanje zapadnih država na poteze Moskve.
Ona ističe da se u toku operacije kao najefikasnije sredstvo se pokazalo rusko visokoprecizno naoružanje, bombarderi, jurišna avijacija, sredstva radioelektronske borbe, satelitska obaveštajna služba. U čisto vojnom smislu, Rusija u Siriji ima svoju vojnu bazu za razmeštanje bojevih brodova ruske mornarice u Tartusu, sada joj je pridodata vojnovazdušna baza. Radi koordinacije bojevih dejstava u Bagdadu je bila stvorena specijalna struktura, štab oružanih snaga Rusije, Irana, Iraka i Sirije. Obratite posebnu pažnju na to – prvo je Rusija stvorila delatnu i motivisanu koaliciju zemalja – Sirija, Irak, Iran, spremnih da za razliku od Zapada zaista ratuju i pobeđuju neprijatelja. To je antiteza zapadnoj koaliciji koja se sastoji iz 62 zemlje (uključujući Australiju, koja teško može da shvati šta ona tamo uopšte radi) čiji rezultat rada za godinu dana jednostavno rečeno odsustvuje. Zapadna koalicija koja uvek „hoće najbolje“ još jednom se pokazala neuspešnom. Bila je ubačena hrpa novca i oružja radi pretvaranja Sirije kao suverene zemlje u sivu zonu svemoći umreženih terorističkih organizacija različitog usmerenja, sa hemijskim, biološkim i drugim oružjem za masovno uništenje, sa naftnom infrastrukturom i neograničenim naftnim tokovima sa teritorije Islamske države u Tursku. Sa prirodnim rezultatom „rasturanja Sirije“, masakrima, genocidom, raspadom, anarhijom – konstatuje dr Anja Filimonova. Ona naglašava da je Rusija za nekoliko dana, uz 40-50 borbenih letova, uspela da učini više nego celokupna zapadna koalicija za godinu dana. U ovom trenutku je uništeno više od 40 odsto infrastrukture Islamske države (bunkeri sa komandnim mestima, skladišta municije, inženjerska skloništa itd), što je omogućilo Sirijskoj armiji da pređe u masovan napad na kopnu. Na taj način Rusija oživljava svoju istorijsku moć, a u celini mi smo ovladali svim neophodnim kako bi dobili sirijsku vojnu kampanju i povratili sebi status glavnog igrača kako na Bliskom istoku, tako i na globalnom nivou. Reakcije SAD i Zapada, što je bilo i potpuno predvidljivo, u celini se mogu okarakterisati kao strah, šok i konfuzija. Povodom dejstava Rusije Zapad je upao u histeriju i odmah je otvoren „drugi front“ – informativni. Možemo konstatovati želju Zapada da stvori antirusku koaliciju na Bliskom istoku i podrži mitsku „Sirijsku oslobodilačku armiju“. „Armiju“ koja je odjednom negde nestala zajedno sa „umerenom opozicijom“, tačnije „umerenim teroristima“ – smatra ona. Upitana kako ocenjuje aktuelni spoljnopolitički kurs Srbije, odnosno da li je zvanični Beograd bliži Zapadu ili Rusiji, sagovornica Danasa navodi da se aktuelni spoljnopolitički kurs Srbije karakteriše kao formalno neutralan, a u stvarnosti je jasno prozapadno orijentisan, a to je „najjasnije potvrđeno prelaskom na IPAP nivo uzajamnih odnosa sa NATO paktom, što predstavlja najpotpuniji oblik saradnje za zemlje koje nisu članice Alijanse“. U punoj razmeri, metodično i dosledno, ostvaruje se reforma srpske armije (u suštini, smanjenje bojeve moći, tehnike i ličnog sastava) sa prelaskom na standarde SAD/NATO, ostvaruje se razmena poverljivih informacija i „koordinacija specijalnih službi“. Obeskrvljena i nezaštićena srpska država jednostavno ne može da primeni adekvatne mere u slučaju bilo kakve pojave vanredne situacije. A takva vanredna situacija već kuca na srpska vrata, NATO je dao zeleno svetlo za formiranje armije „Republike Kosovo“ (praveći se da je to samo unutrašnje pitanje ove kvazidržavne formacije). Ovde SAD nisu zabrinute što je ta armija u stvari reanimirana OVK – teroristička formacija. Što predstavlja još jedan dokaz stvaranja i odgajanja od strane SAD kazneno-terorističkih formacija, a to je, pored pravnih aspekata, samo po sebi nemoralno – smatra Filimonova. Ona tvrdi da SAD, koje su u Srbiji proglašene prioritetnim partnerom, ne insistiraju na likvidaciji trgovine narkoticima preko „Kosova“, niti na iskorenjivanju terorizma u vidu bojevika OVK koji predstavljaju političku vrhušku „Kosova“, niti na čuvanju, zaštiti i povratku srpskog suvereniteta, srpskih manastira, crkava i spomenika, već na… procesu izdaje srpske nacionalne svesti, srpskog nacionalnog identiteta. Cilj je jasan – to je „ispiranje“ baznih komponenti: Svetosavskog zaveta, istorijskog pamćenja, celokupnog kulturno-istorijskog nasleđa. To je posebno važna poluga jačanja uticaja SAD u regionu Balkana. SAD se nisu tek onako umešale u ratove na postjugoslovenskom prostoru. Taj region je za SAD potreban pre svega zbog vojnog aspekta (baza Bondstil, druge baze i infrastruktura), međutim, mnogo važnije je izmestiti region ispod ruskog uticaja, sadašnjeg i potencijalnog. Poželjno bi bilo, ako je moguće zauvek, likvidirati mogućnost povratka Rusije na Balkan. Kakvu uopšte može imati potrebu sprovoditi operacije poput „promene svesti“? Na osnovu kojih moralnih i principijelnih razloga je to uopšte moguće, osim direktnih „specijalnih“ ciljeva radi upravljanja svešću i ponašanjem čoveka u interesu zapadnih centara moći? Ako teza o promeni svesti dobija kultno-religiozni prizvuk, onda se može postaviti zakonomerno pitanje – a da li će potom doći i do prinošenja Srbije na žrtvu? – poručuje Anja Filimonova.
„Rušilački potencijal EU“
Govoreći o pristupanju EU, koje se proglašava spoljnopolitičkim prioritetom Srbije, ona ističe da izbor ciljeva mora biti motivisan konkretnim zadacima. „kakve su zapravo neophodnosti i svrsishodnosti pristupanja Srbije Evropskoj uniji? Zar ima bar jedna zemlja u EU, osim zemalja prvog ešalona (pa i one se nalaze pod kontrolom SAD), koja se izvukla iz socijalno-ekonomske krize? To nisu uspeli da učine čak ni u rusofobskom pribaltičkom pojasu. Zar postoji osnova da se govori da je Srbiji pripremljena neka druga sudbina? Savremeni kapitalistički sistem zaista je ovladao kolosalnim potencijalom, no taj potencijal je rušilački. Nepravedna raspodela svetskih resursa u korist „jačih“ zemalja, njihovo zauzimanje materijalnih resursa, uz iskustvo od 200 godina držanja pod svojom kontrolom svih ostalih – stvara iluziju o tome da je privreda Zapada efikasnija, što se podržava raznim lukavim teorijama. A u stvarnosti, u svim oblastima društvenog života, od državne uprave, finansija, industrije, poljoprivrede, dolazi do procesa degradacije uključujući moralnu degradaciju.
Pročitajte još:POPOVIĆ PISAO PUTINU: Sprečite prijem Kosova u Unesko!PUTINU TREBA SIRIJSKI RAMZAN KADIROV: Čečenski scenario najbolja opcija za Rusiju u Siriji
Izvor: Danas
