BEOGRAD- Iako Srbija od lanjskog otvaranja pregovora čeka „zeleno svetlo” za otvaranje nekog poglavlja, vest iz Brisela da se taj trenutak približio nije ovde dočekana sa oduševljenjem, već sa velikom zadrškom. Sumnja se da je namera da se ovim putem, zaobilazno, reši status Kosova suprotno Briselskom sporazumu.
Na pitanje kako komentariše izjave srpskih zvaničnika da se poglavljem 35 od Srbije traži da prizna nezavisnost Kosova, portparolka Maja Kocijančič izbegla je odgovor i samo rekla da su „Evropska komisija i EEAS pripremili i dostavili Savetu ministara svoju ocenu o napretku dijaloga i predložili državama članicama otvaranje poglavlja 35”. Međutim, šef srpske diplomatije Ivica Dačić kaže da Srbiju čudi pristup zemalja i partnera sa Zapada koji menjaju tekst pregovaračke platforme bez informisanja Srbije. „Mi ne moramo da se slažemo oko svega, ali pristup mora da bude prijateljski i partnerski, i to je ono što mi zameramo zemljama sa Zapada koje su priznale Kosovo, zato što ne rade uz dogovor i saglasnost sa Srbijom”, naveo je Dačić. Potpredsednik vlade je naglasio da za Srbiju neće biti prihvatljivo ukoliko ne bude promenjena pregovaračka platforma EU za poglavlje 35 koje se odnosi na nastavak dijaloga Prištine i Beograda, primenu Briselskog sporazuma i normalizaciju odnosa Kosova i Srbije. „Svi dobro znaju dokle Srbija može da ide. Srbija može da ide do one linije statusne neutralnosti. Jasno je rečeno da ništa što nije dogovoreno u Briselu neće moći da bude u pregovaračkoj platformi. Na sreću, tu je i pet zemalja koje nisu priznale Kosovo”, rekao je Dačić. Prema njegovim rečima, formalno procedura dozvoljava da se o platformi EU izjasne države članice, ali da je sasvim izvesno da će biti izvesnih promena tog teksta i da o njemu treba da se izjasni Evropski savet i zemlje članice do decembra. I Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, izjavio je da će Vlada Srbije jasno poručiti EU da je za Beograd neprihvatljivo da na pregovaračkom stolu bude pitanje statusa samoproglašenog Kosova, a ne normalizacija odnosa sa Prištinom. Đurić je istakao da nema sumnje da je u toku pokušaj da se pitanje evrointegracije Srbije uveže sa ustupcima Beograda u pogledu statusa Kosova i Metohije. „Očigledno je da oni planiraju da otvore poglavlje, ali pitanje je kojom će brzinom da teče evrointegracija Srbije”, rekao je Đurić, prema Tanjugu, dodajući takođe da još ima vremena za popravljanje onoga što će biti definisano kao sadržaj pristupnih pregovora u poglavlju 35. I ministar Aleksandar Vulin smatra da je nacrt platforme za poglavlje 35 u suprotnosti sa Briselskim sporazumom. „Svako ko misli da će Vučić prihvatiti da ono što nije dao u pregovorima dopusti u poglavlju 35, u kome nije bilo pravila šta mora da se desi da bi bilo otvoreno i da se sada pojavljuju neki novi uslovi i kršenje Briselskog sporazuma, taj se vara”, poručio je Vulin u izjavi novinarima u republičkom parlamentu. Prema proceduri za pregovore, Srbija bi, kako je prenela Beta, nakon odluke zemalja članica trebalo da bude pozvana da dostavi pregovaračku poziciju, u kojoj će izneti plan za ispunjavanje uslova. Potom će EU izraditi svoju zajedničku poziciju za pregovore, na čemu se prema navodima iz medija već radi u EU. Na pitanje da li Srbija uopšte može nešto da promeni u pregovaračkoj platformi EU, Maja Kovačević, docent na Fakultetu političkih nauka i nekadašnja direktorka kancelarije SCG za pridruživanje, odgovara da je veliko pitanje šta učesnici u razgovorima podrazumevaju pod normalizacijom odnosa Beograda i Prištine. „Poglavlje 35 ne može da se poredi sa ostalim poglavljima, jer je ono po svojoj prirodi prevashodno političko, i tu postoji širok prostor za tumačenja, pa me ne čudi što zemlje EU rade to što rade, tumače ga na svoj način i slede sopstvene interese”, kaže Kovačevićeva i misli da je „malo naivno to što smo mi time iznenađeni”. Mada Srbija može u kontaktu sa zemljama EU da izbegne da u pregovaračkoj platformi neke formulacije budu konkretnije navedene, to ipak, kako kaže, neće suštinski rešiti problem niti sprečiti da se određeno pitanje postavi na dnevni red u budućnosti. „Naravno da je sasvim izvodljivo da, recimo, ne bude spomenuto da ’Gazivode’ treba da se da Kosovu, ali onda ostaje zahtev da Srbija ne ometa funkcionisanje elektroenergetskog sistema na Kosovu. A to vam je u stvari – to”, objašnjava ona. Poglavlje 35 od početka je bilo problematično, između ostalog i zbog toga što se tretira kao prioritetno, sa poglavljima 23 i 24 o bezbednosti i pravosuđu, a da nije tačno bio poznat njegov sadržaj. Objašnjavano je da je to instrument za praćenje dijaloga.
Kiparski umesto modela dve Nemačke
Oliver Ivanović, lider Građanske inicijative SDP, smatra da treba predložiti kiparski model za rešavanje kosovskog pitanja i da bi to bio najbolji odgovor na pritiske u vezi sa otvaranjem tog poglavlja. Konkretno, kiparski model bi, kako objašnjava za naš list, značio prijem Srbije u EU u njenim ustavnim granicama, i sa Kosovom, s tim da se, shodno kiparskoj situaciji, na teritoriji KiM ne primenjuje evropsko zakonodavstvo, nego samo na ostali deo, kao što se primenjuje na južni deo Kipra, ne i na sever. Od trenutka ulaska Kipra u EU, 2004, prošlo je evo već 11 godina. Nije se ništa bitno promenilo. Sada kiparski Turci, kako kaže, shvataju šta gube i spremni su na razgovore o nekom rešenju koje bi moralo biti obostrano prihvatljivo. Na našu opasku da iz EU kažu da neće da im se ponovi Kipar, on ističe da nemaju oni pravo na takav stav, jer to nije jedini slučaj i da su oni to napravili i u slučaju Irske. „Insistiranje na nekom principu kad smo mi u pitanju ne bi bilo korektno. EU sada u kontekstu sirijske i severnoafričke krize ima još jednu brigu više, a to je pitanje eventualne stabilnosti na zapadnom Balkanu. Nema stabilnog Balkana ako Srbija nije stabilna”, kaže Ivanović.
Mogerini: Vučić i Mustafa za sprovođenje svih sporazuma
Premijer Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Isa Mustafa, ponovili su večeras, da ostaju posvećeni sprovođenju svih ranije postignutih sporazuma, naročito onih usvojenih 25. avgusta u Briselu, navodi se u saopštenju kabineta šefice evropske diplomatije, Federike Mogerini. Dvojica premijera vodila su otvoren razgovor o trenutnoj situaciji u dijalogu, naročito kada je reč o sprovođenju sporazuma sklopljenih 25. avgusta”, navodi se u saopštenju, objavljenom na Tviter nalogu portparolke Mogerinijeve, Maje Kocijančič. Mogerini je večeras bila domaćin neformalne večere, kojoj su Vučić i Mustafa prisustvovali u okviru dijaloga Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, dodaje se u saopštenju.
Pročitajte još:Vučić se spasava izborima i PutinomKako smo pokušavali da zadržimo Kosmet
Izvor: Politika
