Pravda

Srbija ima brojne primedbe na Nacrt platforme o zajedničkoj pregovaračkoj platformi za poglavlje 35, a najvažnije, u koje se imalo uvida, jesu sledeće: 1) U Nacrtu nema standardnog dela koji se odnosi na usklađivanje sadržaja sa zajedničkim pravilima i propisima EU, što inače sadrže platforme za sva ostala poglavlja. 2) Govori se o “Napretku u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom (umesto sa Prištinom). 3) Zahteva se prestanak finansiranja srpskih struktura, uključujući privremene opštinske organe, čime bi bez posla ostalo oko 5.000 ljudi, a dovelo bi i do narušavanja autoriteta države Srbije na Kosovu i Metohiji. 4) Uspostavljanje kosovskog pravnog poretka na severu Kosova, bez preciziranja da je to izvodljivo tek nakon formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO). 5) Podnošenje kvartalnih izveštaja Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova i Ministarstvu pravde Kosova o isplatama penzija penzionisanim pripadnicima MUP-a i radnika u pravosuđu, što izlazi iz okvira Briselskog sporazuma i za šta u srpskom zakonodavstvu nema osnova. 6) Donošenje posebnog zakona o sedištima i teritorijalnoj jurisdikciji sudova i tužilaštava u Srbiji, što bi bilo suprotno Ustavu i postojećim zakonima. 7) Prihvatanje kosovskih pečata i zaglavlja u službenoj korespondenciji, što je problematično zbog termina “Republika Kosovo” na tim obeležjima. 8) Rešavanje problema upravljanja nad Hidrocentralom "Gazivode", bez naglašavanja da se o tome prethodno mora postići saglasnost obe strane. 9) Omogućavanje državljanima trećih država prelazak sa Kosova u Srbiju, što je neprihvatljivo zbog termina “treća država”, čime se implicira da je KiM država. 10) Primedbe srpske strane na prethodni Nacrt izveštaja o skriningu za poglavlje 35 nisu ozbiljno razmatrane niti uvažene. Tih deset tačaka Srbija vidi kao stvaranje prostora za indirektno priznanje Kosova, nezavisno od dijaloga Beograda i Prišštine. Posle ošštrih reakcija iz Beograda, u Briselu tvrde da u platformi nema ničega što izlazi iz okvira briselskog dijaloga. Diplomata iz članice EU koji je ipak žželeo da ostane anoniman kažže da tokom diskusije o platformi, koja je na ambasadorskom nivou održana prošle nedelje, nije bilo ničega što bi odudaralo od stavova koji su se i ranije čuli u Savetu. "Bila je to neformalna diskusija, prva od mnogih koje će uslediti", rekao je taj diplomata. Izvor kaže da je na pomenutom sastanku Nemačka predložila da se u platformu uključi stavka u kojoj se naglašava da od napretka u poglavlju 35 treba da zavisi napredak u ukupnom procesu evropskih integracija Srbije, sa čim su se složile Velika Britanija i Hrvatska. "To nije ništa novo, jer je već objavljeno u zaključcima Evropskog saveta od 16. decembra 2014", naveo je on i dodao da su se tokom diskusije čuli i stavovi da je, upravo s obzirom na to da je reč o ranije usvojenom tekstu, nepotrebno ugrađivati ga u zajedničku platformu. "U konačan tekst rezolucije ući će samo ono što prihvate sve zemlje članice, a mnoge smatraju da mišljenje Srbije, kao zainteresovane strane, takođe treba uzeti u obzir", kaže taj diplomata. U Evropskom savetu su iznenađeni žestokim reakcijama Srbije na Nacrt platforme. Funkcioner Saveta koji je takođe tražio da ostane anoniman kaže da ni formulacija o tome da se proces normalizacije vodi između Srbije i Kosova (umesto između Beograda i Prištine, na čemu insistira Srbija) nije nova u zvaničnim dokumentima Saveta. Ako pogledate bilo koje zaključke Evropskog saveta o Srbiji u poslednje dve godine, naći ćete da se tamo govori o procesu normalizacije između Srbije i Kosova, koje je redovno označeno zvezdicom, kao što je dogovoreno", rekao je on.