Strateške posledice lansiranja krstarećih raketa sa Kaspijskog mora
Srbija Stav
Sada kada su ruske oružane snage predstavile oružje tako visoke preciznosti, Pentagon može da prestane da baca svoj novac na pokušaje stvaranja vojnih opcija nedvosmisleno usmerenih prema Rusiji. Piše: Vladimir Kozin, načelnik Savetničke grupe pri ruskom Institutu za strateške studije, član Ruske akademije prirodnih nauka i profesor Akademije vojnih nauka Ruske Federacije
Kaspijska flota ruske mornarice (Foto: Jutjub)
Najznačajniji događaj koji se prošle nedelje dogodio u Siriji, u sklopu ruske operacije, je lansiranje 26 krstarećih raketa sa brodova Kaspijske flote ruske mornarice. Rakete su pogodile 11 vojnih ciljeva Islamske države i DŽabat al-Nusre koji su se nalazili oko 1.500 km. daleko od mesta lansiranja. Jak udar raketama 3M-54 Kalibr je izveden iz jugozapadnog dela Kaspijskog mora. Objekti napada su bile fabrike za proizvodnju granata i eksploziva, komandna mesta, skladišta municije, oružja i goriva i teroristički kampovi za obuku u oblastima Raka, Alepo i Idlib. Krstareće rakete su, sa verovatnom radijalnom greškom od oko tri metra, pogodile svaki od ciljeva za koje su podešene dva dana ranije. Fregata Dagestan sa nosivosti oko 2.000 tona je delovala kao komandni brod u pratnji malih patrolnih brodova Velikij Ustig, Grad Svjažsk, i Uglič (nosivosti od oko 1.000 tona). Rekete Kalibr je izuzetno teško otkriti, jer kada ovaj proojektil manevriše, leti pri velikoj brzini u skrivenom režimu, što znači da ne emituje signale koji bi omogućili da se prati radarom. Rusija je obavestila lidere Iraka i Irana o putanji ovih projektila, a kako bi se osigurala bezbednost civila, putanja je usmerena preko nenaseljenih područja.
Koji su vojne i političke implikacije lansiranja?
Ovo je bio prvi put da su ruske oružane snage upotrebile ovu vrstu oružja u stvarnoj borbenoj situaciji – ne za vreme vežbi – ciljajući toliko udaljene mete. Druga važna stvar je što je svaka od 26 raketa pogodila namenjene mete. Nijedna nije odstupila od proračunate putanje, nijedna nije imala tehničku grešku, i nijedna nije pala na Zemlju tokom leta ka cilju. (Netačni izveštaj Si En En-a o četiri projektila koja su pala u Iranu su demantovali, ne samo ruski i iranski izvori, već i zvaničnici Stejt departmenta i Pentagona). Neki ciljevi su pogođeni dvostrukim udarom. Zahvaljujući uspešnoj operaciji, ruske snage su svojoj borbenoj sposobnosti u Siriji dodale potpuno nov i veoma značajan element. Najvažnija karakteristika raketa Kalibr je trenutni i vrlo precizni udar, što ima izuzetno demorališući efekat na neprijatelja. Čak i ako se otkrije trenutak lansiranja, ne može se predvideti u kom području će raketa udariti. SAD su uporne u zahtevu da Moskva zabrani ovo oružje, uz insistiranje da one krše dogovor o nuklearnim snagama srednjeg dometa ( u stvari taj sporazum zabranjuje samo rakete koje su raspoređene na zemlji). Ova prva realna upotreba raketa dugog dometa za Rusiju ima značajnu stratešku važnost. Ovakvi sistemi raspoređeni na brodove i podmornice na otvorenom moru, mogu minimizirati potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja i ofanzivnih balističkih sistema onih država koje još uvek smatraju Rusku Federaciju njihovim „najvećim potencijalnim neprijateljem“, ili „državom agresorom“ „koja nastoji da pripoji druge države“. Ovi sistemi velike snage mogu da se koriste za preventivne ili osvetničke udare sa nenuklearnim bojevim glavama. Takođe, zatvoreno Kaspijsko more dobija strateški značaj za Rusiju, jer ona odatle može da nanese hirurške udare u celom regionu Bliskog istoka, bez rizika od pomorskih snaga NATO-a. Sada kada su ruske oružane snage predstavile oružje tako visoke preciznosti, Pentagon može da prestane da baca svoj novac na pokušaje stvaranja vojnih opcija nedvosmisleno usmerenih prema Rusiji. Drugim rečima, nema potrebe da se troše velika sredstva za raspoređivanje američkog taktičkog nuklearnog oružja u Evropi, ili za raspoređivanje projektila zemlja-more u Rumuniji i Poljskoj, ili u azijsko-pacifičkom regionu . Savršeno je jasno da su od sada, svi ti ciljevi u dometu ne samo ruskih krstarećih raketa, već uskoro i nekog još efikasnijeg hipersoničnog oružja dugogog dometa visoke preciznosti, opremljenog ne-nuklearnim bojevim glavama. Na osnovu kaspijskog primera moglo bi se nadati da će, ne samo Islamska Država, već i Vašington i NATO doći do neposrednih, taktičkih i duboko strateških zaključaka, i da će tako prestati sa svojim pretnjama upotrebe sile protiv ruskih aviona, i da će shvatiti da će, ako ne mogu biti prijatelji ili „strateški partneri“, sa Moskvom morati da žive u miru.
