Pravda

Da li je ovo polazno ustavno načelo zbilja odraz realnosti i istorijske situacije u kojoj se kao država ovoga trenutka nalazimo? Da li je Republika Srbija zaista suverena država ili ipak moramo da priznamo da se Republika Srbija nalazi pod okupacijom? Da li nam to govori da konačno trebamo da otvorimo oči i prihvatimo realnost da se nalazimo u jako teškom položaju sa tendencijama daljeg pogoršanja situacije, i da mi snosimo najveću odgovornost za to? Istina je da Srbija ne kontroliše svoju teritoriju u celosti! Ako uzmemo u obzir Kosovo i Metohiju, na njenoj teritoriji ne postoji jedna i nedeljive vlast o kojoj Ustav govori, pa stoga, Republika Srbija nije suverena država. Iako mi ne prihvatamo realnost, naš državni neprijatelj u ulozi prijatelja naše državne vlasti nas ovoga puta veoma konkretno ucenjuje. Naime, moramo da se odreknemo Kosova i Metohije da bi nas primili u Evropsku uniju, odnosno došli smo do toga da direktno traže od nas da se kao narod postiđeni, krivi i pognute glave odreknemo svog identiteta i postanemo njihovi robovi. Kako je ovo surova istina sa kojom ćemo, pre ili kasnije, morati da se suočimo, postaje jasno da ovo nije više pitanje o kome može ili treba da odlučuje državni vrh iza zatvorenih vrata uz rujno vino i sočnu jagnjetinu. Suština je da se nalazimo nadomak istorijske prekretnice i pitanja o kome odluku mora, treba i može da donese jedino narod na referendumu, a narodni predstavnici da to omoguće i preuzmu najveći mogući stepen državničke odgovornosti po tom pitanju. Načelne opcije su nam da prihvatimo zahteve Nemačke i EU za direktnim ili indirektnim priznavanjem nezavisnosti KiM i produžimo analnim putem ka novim poglavljima, ili da prestanemo da glumimo takozvanu neutralnost, otvorimo oči i okrenemo se Ruskoj federaciji i svojim realnim državnim i nacionalnim interesima kako bismo zakoračili putem prosperiteta u svojoj budućnosti. Ako odlučimo da priznamo nezavisnost Kosova, realno možemo očekivati da će po istom principu sledeće poglavlje verovatno biti pitanje priznavanja Vojvodine i Sandžaka. Tako, kroz manje od deset godina možemo se nadati da ćemo na kraju tog puta ipak ući, a našoj najnaprednijoj srpskoj deci onda možda moći da ponudimo radna mesta u nemačkim i italijanskim fabrikama stacioniranih na teritoriji beogradskog pašaluka. Zato je krajnje vreme da razumemo i najozbiljnije shvatimo da smo realno ugroženi i moramo da zahtevamo donošenje transparentne i jasne odluke državnog vrha, odnosno odgovornih narodnih predstavnika kojima smo dali mandat na izborima. Oni su dužni da nam jasno odgovore: Koje su nam opcije? Da li imamo izbora? Koja su rešenja koja predlažu i da li će o tome odlučivati oni ili narod?

Pročitajte još:Srpska liga: Odmah prekinuti integracije sa EU i preispitati Briselski sporazumOVO ODAVNO NIKO U SRBIJI NIJE SMEO DA IZGOVORI: Tražimo od EU 1.000 srpskih vojnika na Kosmetu

Izvor: Pravda