Pravda

Ukazao je da je nemački uticaj na ekonomiju Evrope 2008. godine izgledao bezmalo apsolutnim, a da se sada postupno smanjuje "sa dalekosežnim posledicama za celu EU". Gros naglašava da je tokom 12 godina – od poslednjih 20 – prosečni tempo rasta nemačke ekonomije bio niži nego u tri velike zemlje evrozone: u Francuskoj, Italiji i Španiji. Doduše, nemački ekonomski rast bio je već u pet godina posle izbijanja ekonomske krize. Međutim, MMF je već izašao sa prognozom da će Nemačka u narednh pet godina imati manji rast nego te tri zemlje u proseku. Čak i manji od prosečnog rasta u celoj evrozoni, uključujući i manje zemlje Centralne i Istočne Evrope. Gros ističe da Nemačka još ima neke ekonomske prednosti, ali da one više nisu ubedljive kao što su bile i tako pozitivne kao što izgledaju. Nemačka ekonomija je dostigla bezmalo punu zaposlenost, a to u kombinaciji sa niskim stopama rasta ukazuje na problem sporog povećanja produktivnosti rada. Nemačka takođe ima trend daljeg smanjivanja broja kvalifikovanih radnika. Stanovništvo zemlje stari, a imigranti ne raspolažu potrebnim kvalifikacijama i navikama. Prednost Nemačke bile su i njene velike finansijske rezerve koje su odigrale ključnu ulogu pri formiranju Evropske centralne banke i fonda pomoći posrnulim ekonomijama prefierije EU. Međutim, sada kada su kamate na nuli – te rezerve ne donose naročitu korist. U suštini, svi očekuju novu oluju, a Nemačka nema nove mogućnosti da prodemonstrira svoj politički uticaj – ni unutar EU, ni izvan nje. Gros procenjuje da ć globalni poslovn ciklus ubrzati povratak Nemačke u red normalnih zemalja, a uticaj će se sve više izmeštati iz Evrope. On napominje i da Berlin brine što Kina više ne pravi fabrike (što je zapošljavalo nemačku privredu), već prelazi na potrošnju. Gros zaključuje: Sasvim je moguće da se krećemo ka manje "nemačkoj" ekonomskoj politici u evrozoni.

Pročitajte još:Švajcarci još uvek najbogatijiPUTIN ZADOVOLJAN: Rastu zlatne rezerve, nafta preskočila 50 dolara za barel

Izvor: fakti.org