Pravda

Teško je pričati o nekim dramatičnim promenama toka rata. Da, postoje neki taktički uspesi, ali je napredovanje sirijske vojske sporo. O nekom blickrigu se i ne govori, ni Sirijci, pristalice predsednika Bašara Al Asada, a ni ruska vojska. Jasna je samo jedna stvar: ruske baze u Siriji će tu biti još dugo. Pre početka učešća Rusije u borbi protiv ID-a u Siriji sve prognoze su ukazivale da zemlju očekuje dalja eskalacija haosa ekstremnog islama. Iste prognoze su bile i za celi region Bliskog istoka, a čak i za Severnu Afriku, ali sada  i pesimestične prognoze menjaju ton. Slikovito rečeno, Sirija jeste u haosu rata, ali ipak se vidi svetlo na kraju tunela. I jasno je, što je potvrđeno od strane stručnih mišljenja, da je prisustvo ruske vojske u borbi protiv "Islamske države" promenio odnos snaga u regionu. Istovremeno, mnogi su predvideli opasnost za Rusiju "da se zaglavi u močvari." Jedano od poređenja: rat Sovjetskog Saveza u Avganistanu, koji je trajao duže od deset godina, u kojem je ubijeno 15.000 sovjetskih vojnika i više od milion Avganistanaca. A cilj, kažu, nije postignut. Kasnije ni zapadna koalicija na čelu sa SAD nije bila u mogućnosti da sprovede svoje planove, a u Avganistanu još uvek traje građanski rat u kom su trenutno najaktivniji talibani, koje su Amerikanci želeli da u potpunosti unište. "Poređenje je nekorektno", rekao je general-pukovnik Boris Gromov, koji je u februaru 1989. godine, vodio povlačenje trupa iz Avganistana. "Izašli smo iz Avganistana neporaženi, ali samo sprovodili naredbe rukovodstva naše zemlje. Čak i odlazeći iz Avganistana, ostavili smo neku vrstu sigurnosti. Tadašnji predsednik Najibulah, je mogao da održi stabilnost i uspešno se suoči sa talibanima i mudžahedinima. Zašto se tamo situacija dramatično promenila, sasvim je drugo pitanje. U Siriji, situacija je drugačija sa učešćem naših vazduhoplovnih snaga. Lično, mislim da je to jedino ispravno rešenje u suočavanju sa tako ozbiljnim i podmuklim neprijateljem, kao što je ID: pobediti neprijatelja najbolje je u njegovoj jazbini. Mislim da se naša avijacijska komponenta u Siriji može čak i povećati, jer je efikasnost udara avijacije pomogalo napredovanje ofanzivnih jedinica sirijske vojske", reako je general-pukovnik Boris Gromov. "Ovde su dva dobra primera koji su uporedivi sa situacijom u Siriji. Prvi je građanski rat u Alžiru, koji je trajao od 1991. do 2002. godine. Sve je počelo sa činjenicom da su na izborima pobedili islamisti, ali se tome protivila vojska. Načelnik Generalštaba rekao je tada: "Bolje da ubijemo dva miliona Alžiraca, ali će ostati sekularna država", rekao je Ruslan Puhov, direktor Centra za analizu i strategiju. Prema različitim procenama, u Alžiru je bilo oko 220 hiljada ljudskih žrtava, među kojima je bilo i 70 novinara. Sukob se završio pobedom vlade nakon što je "Islamski front spasa" objavio kraj rata, a zatim je "Islamska grupa" poražena od vladinih trupa. "Drugi primer je građanski rat u Angoli, koji je trajao od 1975. godine do 2002. godine. To je bio veliki sukob između tri frakcije rivalskih MPLA, FNLA i UNITA. U sukobu su učestvovali i sovjetski vojni savetnici (na strani MPLA), uključujući i sovjetsku vojnu opremu i naoružanje. U 2002. godini, sklopljen je mir između vladajuće MPLA i legalne opozicija. Oružani sukob je rešen. Bilo je i tragičnih primera. Kada su se 1989. godine sovjetske trupe povukle iz Avganistana, predsedniku Najibulahu ostavile su u nasleđe obimne teritoriji pod kontrolom, dobro naoružane vladine snage i umerenu opoziciju. Situacija u Avganistanu se u naredne dve godine razvijala sasvim stabilno, zvanični Kabul, uprkos predviđanjima održavao se na površini uz pomoć Rusije. Ali 1992. godine jedan od savetnika vlade ubedio je da nije nužna pomoć Najibulahu u vidu municije, opreme i hrane. Uskoro posle toga vlast je pala, i predsednik se obesio. Šta se dešava u ovoj zemlji sada dobro je poznato. To su sve istorijske analogije sa specifičnim krajem. Ali što se tiče Sirije, stranice te knjige nisu zatvorene. " O neizvesnosti situacije u Siriji, koja uključuje učešće ruskih vazduhoplovnih trupa, govore mnogi stručnjaci. Verovatnoća udruživanja Rusije i SAD u borbi protiv ID-a je mala, jer ni banalna saradnja između tih zemalja nije postignuta: Amerikanci tvrdoglavo drže njihove linije, i na taj način brane samo svoje lične interese. Ovi "interesi" su u poslednje četiri godine samo ojačali vojni potencijal islamista, a vazdušni udari koalicije snose odgovornost za velike žrtve civilnog stanovništva. Očigledno je da je Sjedinjenim Državama Asad trn u oku. Barak Obama je bio spreman da svrgne Asada ne samo podržavanjem umerene sirijske opozicije, već i korišćenjem ID-a ne razmišljajući o posledicama na Bliskom istoku. Sada legalno izabrana vlada u Siriji ima podršku Rusije, Irana i Libana, koji garantuju minimum zakonitosti postupanja vlasti u zemlji. Protiv rušenja Bašara Al Asada u Siriji, zajedno će nastupati stari neprijatelji Iran i Irak. I oni se mogu ujediniti protiv Saudijske Arabije, koja je sada aktivno finansira ID i sirijsku opoziciju. Obzirom na trenutni uticaj Rusije i njenih vojnih sposobnosti može se predvideti da će Moskva u globalnoj vladavini prava prevladati. "Bilo je nemoguće reći 22. juna 1941. godine, što će biti rezultat "Velikog odbrambenog rata", kaže predsednik nezavisnog naučnog centra "Instituta za Bliski istok",Jevgenij Satanovski. "Isto tako, niko se sada ne obavezuje da predvidi dalji razvoj situacije u Siriji. Ali u svakom slučaju, sva kasnija dešavanja u toj zemlji će uticati na promene u svetskom poretku. Tačnije te promene se već odavno odvijaju. I Rusija je u ovoj priči, na pravom putu."

Pročitajte još:KRVAVA SETVA: Evo kako MI-24 sipa bombe na položaje terorista (VIDEO)Strašni kadrovi borbe pred Damaskom (VIDEO)

Izvor: tvzvezda.ru/za Pravdu preveo Ilija Vuksanović