Pravda

Ostalo je još nekoliko dana do 3. oktobra (prim. aut. Dan Ujedinjenja Nemačke). To je dovoljno dobar razlog da se sa iskrenom radošću setimo događaja od pre dvadeset i pet godina. U uslovima političkih datosti u svetu mi Nemci smo dobili šansu da ponovo uspostavimo jedinstvenu državu. Prekid u istoriji nas i naše nacije je više nego očigledan. Do 1945. godine imali smo zajedničku istoriju. Međutim, generacije koje sada žive u našoj zemlji samo uslovno dele zajedničku prošlost. Ali zato od 1990. g. ponovo imamo zajedničku budućnost. Ali, činimo li od toga ono najbolje? Zaboravili smo šta je omogućilo ujedinjenje Nemačke Mnogi od nas se usredsređuju na događaje sa ulica Istočne Nemačke koji nam i danas, čini se, oduzimaju dah. Pre svega onda kada pomislimo šta je moglo da se dogodi da je nešto krenulo po zlu. To ne smemo ni da zamislimo kada se samo setimo onoga što se u to isto vreme događalo u dalekom Pekingu ili nedavno na Majdanu u Kijevu. Čak i upečatljive Demonstracije Ponedeljkom u Lajpcigu bile su samo privremena završnica jednog razvoja koji čak ni započeo nije Helsinškim procesom. NJegovo konceptualno ishodište je u pedestim godinama i ima veze sa idejama nekadašnjeg poljskog ministra inostranih poslova Rapackog. Faktičko uređenje Zapada je bilo ono što nam je omogućilo da ovaj proces ne samo oblikujemo, već i da ga dovedemo do takvog kraja koji će učiniti mogućim da ne mislimo isključivo na ujedinjenje. Mogli bismo da ga ponovo uspostavimo a svakako moramo da se podsetimo doprinosa Vilija Branta i Helmuta Kola tom procesu. Pravo nam je omogućilo ujedinjenje Red je da se danas setimo prilika koje su nam omogućile ujedinjenje. Međutim, tada su postojali i putevi delovanja - takozvane korpe Helsinškog procesa - bez kojih bi ovaj rezultat bio nezamisliv. LJudska i građanska prava bila su ključ uspeha. Pokazalo se takođe da i u razmišljanjima o zajedničkoj evropskoj bezbednosti, a time i o konvencionanom razoružanju, živi ideja budućnosti. No, korpa ekonomskih pitanja se u godinama nakon 1990. godine razotkrila kao kapija prodora u Evropu onog pravog, neulepšanog, kapitalizma. Pa ipak, pokazala se i jedna osobenost ovog svakako najdužeg pregovaračkog maratona u novijoj istoriji. On je postavio temelje međunarodnog prava tako da su svi postupci trebalo da služe jednom cilju: nikada više rat u Evropi. Bilo je više nego očigledno da su sporovi u Evropi bili posledica Drugog svetskog rata, čak iako se kasnijih godina na Balkanu dramatično ispostavilo u kojoj meri prakatastrofa Prvog svetskog rata i dan danas određuje Evropu. Ne smemo danas da propustimo da osvrnemo i na stav američkog stratega DŽordža Fridmana o tom vremenu. Prema njemu težnja Sjedinjenih Američkih Država od 1871., godine osnivanja Nemačkog carstva, naovamo, imala je za cilj podrivanje svake smislene i suštinski potrebne saradnje između Rusije i Nemačke, kao i stvaranje razloga za rat. Trijumf ”demokratske pravne države” u ponovo ujedinjenoj Nemačkoj U ovakvim okolnostima nema druge do da u našoj zemlji opstajavaju različita sećanja na 1989. i godine posle nje. Upravo radi povlačenja jasnih granica prema mračnim stranicama nemačke istorije, što se nužno odnosi i na DDR,trebalo je stvoriti takvu državu koja će funkcionisati isključivo u skladu sa pravom, a samim tim i sa suverenitetom nemačkog naroda. Mnogi građani nekadašnje DDR imaju veoma pomešana sećanja kada je u pitanju način na koji je u Nemačkoj uspostavljena ta ”demokratska pravna država”. Na Zapadu se taj način smatrao potpuno prirodnim. Od zajednice pravih vrednosti do razaranja međunarodnog prava od strane Zapada Posle svega što se dogodilo morali bismo da primetimo jednu stvar: Pojam ”zajednice pravih vrednosti” je nestao iz rečnika članica NATO. Sve dok su postojali Sovjetski Savez i Varšavski ugovor to je bila oprobana i opravdana toljaga Zapada kojom je on mogao svakoga da pritisne. Ratom protiv Jugoslavije Zapad, koga je snažno karakterisalo međunarodno pravo, krenuo je u uništavanje međunarodnog pravnog poretka, kako bi realizovao stratešku nadmoć Sjedinjenih Američkih Država. Za devet godina se cilj ”Nikada više rat u Evropi!” preokrenuo u svoju potpunu suprotnost. Sjedinjene Države su ponovo uvele rat u Evropu, a mi smo u tome sudelovali. Bivši savezni kancelar Gerhard Šreder je u vezi sa krizom u Ukrajini otvoreno priznao da je svojom saglasnošću za napad na Beograd prekršio međunarodno pravo. I ne samo to! Mi i dandanas smatramo da je naše izuzetno postignuće to što je u naš ustav uneta zabrana agresije. Sa nemačkog tla ne bi smeo da krene više nijedan rat. Međutim, zemlja koja je, kao ni jedna druga, profitirala od novog pravnog poretka u Evropi ponovo je postala učesnica u neljudskim agresivnim ratovima. NATO nam je svojim delovanjem, uvlačeći nas u rat za ratom, sve do rata u Libiji, izvukao oslonac ispod nogu na kome stojimo svi mi u Evropi.

Pročitajte još:PROMENA RASPOLOŽENJA: Patriotske snage sigurno prelaze cenzusMOSKVOM SE ORILO: „Kosovo je Srbija“ i „Ubij Albanca“! (VIDEO)

Kancelarkino unutardržavno uništavanje poimanja prava No, neće se stati kod razaranja međunarodnog prava od strane Zapada. Svakako je već bio upadljiv intenzitet sa kojim se gospodin Predsednik savezne države zalagao za vojne intervencije za koje se ispostavilo da su centralni uzrok neizmerne patnje u našem neposrednom susedstvu. Zbog okolnosti, nastalih talasom izbeglica, gospođa Savezna kancelarka glavom i bradom ukinula je centralne aspekte evropskog i nemačkog pravnog poretka, ne preduzimajući nikakve efikasne korakena uspostavljanju tog istog poretka. U zemlju može da dođe ko hoće i pod uslovima koji mogu biti na podsmeh našem pravu. Prema vestima koje nam stižu u našoj zemlji borave na stotine hiljada ljudi o kojima država ne zna ništa, a još više ih je na putu ka nama. Utisak javnosti je da ova savezna vlada šuruje sa onima koji svesno žele nekakvu drugačiju zemlju od današnje Nemačke. Naravno, svako ima pravo da se zalaže za takvu stvar u okviru našeg ustavnog poretka. Ali, zbog takve stvari niko nema pravo da izvede puč. To pravo nema ni savezna vlada. Izvor: Beogradski forum za svet ravnopravnih / Pravda