Pravda

- SIEPA i NARR nemaju kapacitet da realizuju zadatke koje Vlada postavlja pred njih - rekao je u utorak ministar privrede Željko Sertić. - Pokušao sam sa reformama u tim agencijama i da im pomognem da se reorganizuju, da im unesemo korporativnu kulturu. I to je bilo skoro nemoguće. Ulagači mogu da računaju na jednu od četiri vrste podsticaja. To su državna pomoć, poreski podsticaji i olakšice, carinske povlastice i odluke u okviru sistema obaveznog socijalnog osiguranja. Uvoz opreme, koja predstavlja ulog stranog ulagača, je po ovom Zakonu oslobođena carine. Trgovci ne mogu da raunaju na državne podsticaje. Predlog zakona definiše šest kriterijuma po kojima će određivati da li je ulaganje od nacionalnog interesa. Pre svega zavisi od broja radnih mesta, vrste i iznosa ulaganja, ali i od toga koliki je uticaj na spoljnotrgovinski bilans Srbije. Uzimaće se u obzir dugoročnost ulaganja, koliku dodatu vrednost stvara ali i referenca ulagača. - Formiraju se lokalne kancelarije koje će se baviti investitorima, ali to neće biti novo zapošljavanje i neće napraviti dodatne troškove - tvrdi ministar Sertić. - Lokalne samouprave određuju ko je to ko će biti odgovoran za rad sa investitorima. Imamo i Savet za ekonomski razvoj koji će osnovati Vlada. U njemu će biti ministri privrede, finansija, rada, predsednik Privredne komore Srbije, a biće pozivani i drugi ministri. Predlog zakona predviđa i fer nadoknadu investitoru kome se "oduzme biznis". Iako u samom tekstu nije precizirano, ministar Željko Sertić ističe da se odnosi isključivo na slučaj eksproprijacije preduzeća. - Nije isto eksproprijacija kuće ili firme. Nije fer uzeti samo tržišnu vrednost materijalnog objekta - rekao je ministar Sertić. - Mora se otvoriti mogućnost da u tu vrednost uđe i razlika ukoliko postoji opterećenje da to preduzeće izmeštanjem na drugu lokaciju trpi negativnije uslove. Posle upornog pritiska javnosti Ministarstvo privrede je pokleknulo i odustalo od ideje da Vlada bude ta koja je zadužena za pružanje informacija od javnog značaja vezanih za ulaganja. - Imali smo želju zbog postojanja različitih učesnika u tom procesu da Vlada bude ta od koje će se tražiti informacije o investicijama - rekao je Željko Sertić. Izmenama Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju ova mogućnost se daje i preduzetnicima. Većina njih ima nerešene dugove prema samo jednoj banci, tako da će moći da ih pokrene samo jedna institucija. U slučaju preduzeća, postupak mogu da pokrenu dve finansijske institucije, banka i na primer Fond za razvoj. - Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju je usvojen 2011. U praksi nije najbolje zaživeo. Imali smo samo 37 zahteva za sprovođenje tog postupka i rešeno je 13 predmeta - istakao je Sertić.