Pravda

U školskom rečniku autora DŽevada Jahića reč „đikan“ tumači se kao „seljačina, neotesani mladić, obično pravoslavac brđanin, stočar, čobanin, bosanski pravoslavac četničkog porekla koji je genetski četnik“. Kao primer se navodi rečenica: "Poklaše nas đikani". Tumačenje reči „balvangrad“ pežorativno je predstavljeno za naselja poput Sokoca, Han Pijeska, Pala i Rogatice, a pridev „balvangradski“ koristi se za mentalitet. Tako se opisuje kao „sirov, dinarski, uglavnom onaj pravoslavni ruralni u Bosni“, a kao primer podrugljivog korišćenja navode se primeri „balvangradski intelektualci“ ili „balvangradska revolucija“, uz dodatak u zagradi - Karadžići, Ostojići, Mladići i slično. U rečniku nema reči „ustaša“, a „četnik“ nije predstavljen kao pripadnik pokreta već „srpske vojske koja je kroz istoriju počinila velike zločine nad bošnjačkim stanovništvom“, a „četnikuša“ je „pripadnica srpske vojske“, ali i „Srpkinja u Bosni sklona nacionalnoj mržnji i netrpeljivosti“, prenosi "Euro Blic". Dok je u Rečniku srpskog jezika reč „džihad“ predstavljena kao islamski jerski rat protiv muslimana, u Školskom rečniku bosanskog jezika to je „rat za odbranu vere“. Za Aladžu, džamiju u Foči, autor za primer daje rečenicu: „Vrhunac četničkoga divljaštva i katunskoga primitivizma je rušenje Aladže u Foči.“ Za reč „granatirati“ primer je rečenica: „Četnici su granatirali čitavu Bosnu, mučki, zločinački, da tome zločinu nema premca u novijoj istoriji“, a primer za riječ klati je „četnici kolju“. Mirjana Vlaisavljević, profesor na katedri za srpski jezik na banjalučkom Filozofskom fakultetu, kaže da se „rečnik ne pravi preko koljena“, već da u njegovom radu učestvuju brojni saradnici, koji su naverovatnije dobili smjernice za ovakvo definisanje rečnika. "Ovako otrovno štivo, sa ratno-huškačkom retorikom, godi samo otrovnom uhu. Sigurna sam da bošnjački narod ovo nije zaslužio, a pitam se gde bi stigli kada bi i Srbi na ovakav način napisali školski rečnik", kaže Vlaisavljevićeva. Lingvista Miloš Kovačević izjavio je da ovakav rečnik pokazuje da se u školstvu na sistematski način širi mržnja. "Ovo što radi DŽevad Jahić još je gore, jer umesto odrednica koje podrazumevaju leksičko ili denotativno značenje on navodi konotativno i lično, kojim hoće da pojedine reči prevede na kolektivno nacionalno bošnjačko značenje", rekao je Kovačević, prenosi Srna. Prema njegovim riječima, govoriti o pojedinim pojmovima i vezivati ih za Srbe na taj način zapravo znači izazivati mržnju prema njima i ne željeti ih ni kao komšije, a kamoli u istoj državi. "Ako se to na taj način pravi, a poznato je kako je zabranjen Moskovljevićev rečnik zbog samo jedne definicije Hrvata i ustaša, onda se zapravo treba zapitati zašto vlasti na nivou BiH traže neku vrstu zajedničkog obrazovnog sistema u kojem bi se raspirivala mržnja, umesto da se govori o naučnim stavovima", rekao je Kovačević. On je dodao da se u nedostatku lingvističkih ili naučnih argumenata mora pribegavati negativno emocionalnom, pri čemu se na bošnjačkoj strani ispoljava negativna empatija, posebno u ekskluzivnim publikacijama koje su, kako je naveo, više namenjene mržnji prema Srbima nego ljubavi prema vlastitom narodu. Školski rečnik koristi se u FBiH, ali i u školama u RS koje imaju nacionalnu grupu predmeta po planu i programu Unsko-sanskog, Tuzlanskog i Srednjobosanskog kantona. Direktor Republičkog pedagoškog zavoda Predrag Damjanović podseća da su se predstavnici entitetskih ministarstava prosvete još pre desetak godina dogovorili da će izbaciti iz literature uvredljive sadržaje, što je RS i učinila.