Pravda

Od relativno laganog starta pre 12 godina, azijski gigant je u međuvremenu izgradio 16.000 kilometara železničke pruge velike brzine unutar svojih granica, što je duže nego ostatak ukupne takve mreže u ostalim državama sveta. Američki "En-Bi-Si njuz" piše da je toliko pruge dugo koliko i razdaljina od NJujorkas do Havaja i nazad i da Kina pokušava da zacementira svoju poziciju globalnog lidera u ovom sektoru. Efekti ovog nastojanja već se osećaju u SAD. Kineska "CRRC korporacija", koja je po prihodima najveći svetski proizvođač vozova, ugovorila je prošlog meseca posao izgradnje železničke pruge visoke brzine između Los Anđelesa i Las Vegasa. Ove nedelje je Si Đinping, predsednik Kine, stigao u Veliku Britaniju u četvorodnevnu posetu u trenutku kada Britanci pokušavaju da njegovu državu privole da učestvuje na tenderu za izgradnju projekta "Velika brzina 2", vrednog milijarde evra, kojim će biti povezan London sa severnijim gradovima. Kina, čiji je privredni rast usporio na najniži nivo za poslednjih šest godina, jasno želi da iskoristi ekonomske prednosti izgradnje železničkih pruga visoke brzine u inostranstvu. Ali, poslednje razmene poruka između Londona i Pekinga pokazuju vrednost "meke sile" u dobijanju gradnje ovakvih projekata na međunarodnoj sceni. Prilikom prošlomesečnog otvaranja tendera u Kini za ugovor vredan oko 18 milijardi evra, DŽordž Ozborn, britanski ministar finansija, kazao je da dve države ulaze u "zlatno doba saradnje". A tokom prve posete šefa kineske države Ujedinjenom kraljevstvu za poslednjih deset godina, predsednika Sija i njegovu suprugu u Bakingemsku palatu pozvala je kraljica Elizabeta Druga i za njih priredila banket. - Si je primljen uz mnogo pompe i ceremonija, uz kompletan tretman. Priređen mu je kraljevski doček, što je veoma važno Siju i njegovoj vladi - smatra Mihal Mejdan, saradnik uglednog londonskog tink tenka "Četam haus". Prema "Čajna tajmsu", listu koji se štampa na Tajvanu, kineska železnička industrija vodi pregovore o ulaganju u infrastrukturu 30 država sveta, sa investicijama u projekte pruga velike brzine koje bi trebalo da dosegnu 414 milijardi evra.