Pravda

Vilsonovi stavovi su vek kasnije, kao aveti uticali na politiku oba Buša, Baraka Obame i njihovih glavnih savetnika vek kasnije. Vašington je četiri godine u Siriji sprovodio svoju vilsonovsku politiku, zdušno podržanu od strane neokonzervativaca iz stare administacije DŽordža V. Buša, koji su ranije pokušavali – i nisu uspeli – da preurede Irak. NJihov neuspeh je sada očigledan. Asad nastavlja da se drži na vlasti. Skoro cela Sirija je opustošena građanskim ratom. Blizu četvrt miliona ljudi je ubijeno, više od četiri milionasu izbeglice dok Islamska Država i Al-Nusra front, tesno povezan sa Al-Kaidom, kontrolišu oblasti Iraka i Sirije po veličini uporedive sa Velikom Britanijom. Sada je ruski predsednik Vladimir Putin ušao na teren. Putin ne gaji nikakve fantazije o stvaranju savršene pravde ili sreće među napaćenim narodom Sirije. On je odlučan da zaštiti nacionalnu bezbednost Rusije, kojaje po njemu direktno ugrožena rastom Islamske države. On jasno i vidi priliku da ponizi SAD i obnovi Rusiju kao ključnog igrača u regionu. Takođe je odlučan da u Siriju sačuva dinastiju Asad, koja je bio lojalan saveznik Rusije i Sovjetskog Saveza 45 godina. Američki političari mesečare stopama Vudro Vilsona, ali Putinova vodilja je Oto fon Bizmark, „gvozdeni kancelar“ koji je ujedinio Nemačku pre 150 godina. Bizmark je vodio pažljivo kontrolisane ograničene ratove protiv ciljanih neprijatelja, jednog po jednog. Udarao je samo kada je izolovao svoje ciljeve i obezbedio diplomatsku i stratešku zaštitu za svoju zemlju, Kraljevinu Prusku. Putin danas sprovodi sličnu strategiju. Obezbedio je podršku Irana, impresivne regionalne sile. Šiitski Hezbolah u južnom Libanu ga snažno podržava. Šitska vlada u Iraku s njim priželjkuje savez, reagujući na Teheran i prezrevši Vašington. Čak i Kurdi, bespomoćni bez stotina miliona dolara američke vojne pomoći i beskrajnih vazdušnih napada, očekuju da ih Putin spase od Islamske države. Putin ne pokušava da stvori nove oružane snage iz vedra neba, kao što je to američka vojska pokušala, a tako upadljivo nije uspela u Iraku i Siriji. On traži da se obnovi i podrži postojeća sirijska vojska. Američki vazdušni napadi su se pokazali beskorisnim protiv islamskog fronta bez bitnijih kopnenih snaga koje bi ih iskoristili. Iračke i sirijske opozicione „vojske“ koje su Amerikanci stvorili su više puta dokazali svoju beskorisnos, dok Kurdi nisu dovoljno jaki. Ali ruske vazduhoplovnesnage imaju mnogo više uspeha jer je blisko sarađuju sa još uvek efikasnim kopnenim snagama – sirijskom vojskom. Bizmark bi to odobrio. Američki političari sa izuzetkom Henrija Kisindžera nikada nisu voleli, niti se divili Bizmarku (Nije slučajnost što je Kisindžer, iako Jevrejin rođen u Nemačkoj). Bizmarkovi praktični uspesi nikada nisu osvojili njihova srca i umove poput Vilsonovih maštarija. A danas, sa adutom bizmarkovske strategije, Putin u Siriji nadmašuje sve džokere u rukama Obame i njegovih neovilsonijanaca.

Pročitajte još:KONUZIN: EU otima Kosovo Srbiji, Rusija je spremna da pomogne!OBRT: „Amerika ratuje protiv sopstvenih dojučerašnjih vrednosti, Rusija ih brani“

Izvor: russia-insider.com/ Evroazija info