Pravda

- Kako vi gledate na to što je sve izvesnije da će Kosovo postati član Uneska? - To je velika nepravda. Albanski ekstremisti su pokušali da iskorene srpski identitet sa Kosova tako što su 2004. rušili i palili crkve i manastire, hteli su da prognaju sve Srbe sa Kosova. Pošto nisu u potpunosti uspeli u tome, danas je na delu druga strategija - prisvajanje svega što je hrišćansko i srpsko, i pokušaj da se srpska kulturna baština proglasi albanskom. Zahtev da Kosovo uđe u Unesko je deo te strategije. A najveći problem u celoj priči je to što sada ogroman broj Albanaca misli da su oni izgradili Visoke Dečane i druge srpske dragulje, i da su Srbi, u stvari, uzurpatori. Deca čak to uče u školi. - Da li mislite da velike sile, svetska javnost i oni koji odlučuju o prijemu Kosova u Unesko znaju svu istinu? Da li je Srbija uradila sve kako bi sprečila ulazak? - Ova bitka je veoma teška. Nije sve u rukama Srbije, ali bitno je da se Srbija bori. Ako se ne borite, ne samo da ćete izgubiti bitku nego ćete izgubiti i sve naredne bitke kojih ima mnogo. Srbija ima mudru politiku. Strane diplomate velikih sila koje se zalažu za prijem Kosova u Unesko znaju svu istinu o Kosovu. Znaju ko su vladari Kosova, njihovu prošlost, znaju za pogrome i uništenje srpske baštine, svesni su da je sve što je učinjeno Srbiji i Srbima sa aspekta međunarodnog prava i morala neprihvatljivo, ali oni za to ne mare. Ali kakav god ishod da bude, koliko god jak i bolan udarac da primimo, neće tu biti kraj. Ima još mnogo bitaka koje nas čekaju i uveren sam da možemo mnoge od njih da dobijemo. - Da li ste vi pokušali da učinite nešto? Kakav je stav Fancuske o Kosovu? - Naša organizacija je, naravno, pokušala da utiče na javnost u Francuskoj, pisali smo saopštenja, izveštavali o svemu što se dešava na Kosovu, ali nijedan medij to nije preneo. Francuska je ušla u predizbornu kampanju za regionalne izbore i za njih su samo to aktuelne teme. O Kosovu, nažalost, nemaju stav. Teško je i malim zemljama da utiču na odluke velikih sila, a kamoli pojedincima. Ali ipak, pojedinci koji dele iste vrednosti i imaju istu viziju sveta mogu da deluju i nešto učine ako se organizuju. Mi smo, na primer, prošle godine, pre nego što je tema o Unesku bila aktuelna, finansirali ulaznu zaštitnu kapiju u manastiru Visoki Dečani, pomogli smo crkvi u Lapljem selu, koja je bila više puta opljačkana, da postavi video-nadzor. Isto ćemo uraditi za crkvu u LJipljanu, koja je takođe bila na meti albanskih huligana. Ova pomoć, nažalost, nije dovoljna, ali je ipak značajna i predstavlja doprinos 10.000 francuskih pravdoljubljivih pojedinaca srpskoj kulturnoj baštini na Kosovu. - Često boravite na Kosovu i imate mnogo prijatelja tamo, kako oni raeguju na sve ovo? Kako se osećaju i nose monasi i monahinje, sveštenici sa ovim pokušajem otimanja onog što im pripada? - Srpska kulturna baština na Kosovu ostaće srpska dok god bude monaha u njima i Srba u pokrajni. Nijedan neće da ode. Znam ih sve dobro, hrabri su, oni neće popustiti, a na nama je da ih ne napuštamo. Drugačije reaguje narod od sveštenih lica. NJihove reakcije su burnije, oni su revoltiraniji, njima bez prestanka nešto otimaju i uništavaju ih u poslednjih 15 godina. Nemaju mira. Monasi su hrabri, dostojanstveni, znaju kroz šta su sve srpske svetinje prolazile kroz vekove, znaju koliko su i nekad uništavane crkve, strpljivi su, ne predaju se, spremni su da se žrtvuju i bore se. - Da li verujete Albancima koji obećavaju da će čuvati naše svetinje kada zvanično postanu njihove? - Ako pogledamo istoriju, pa i period od pre 10 godina, što je bilo veoma skoro, onda je naša zabrinutost za svetinje i strepnja šta će biti sa njima sasvim opravdana, ali Srbi na Kosovu i sveštenstvo su najveća nada da će srpska kulturna baština na Kosovu ostati srpska. Dok god bude bio jedan Srbin na Kosovu, jedan monah u manastiru, jedan sveštenik u crkvi, nada će postojati da će ovi dragulji biti sačuvani. - U aprilu ste dobili srpski pasoš, je l‘ se nešto promenilo u vašem životu otkad ste i zvanično Srbin? - Nikad se ovde nisam osećao kao stranac, ali nekako sam srećniji otkad sam i zvanično vaš. Ovaj humanitarac pre šest meseci dobio je ćerku sa suprugom Ivanom, Srpkinjom koja je odrasla u Francuskoj, i dali su joj ime Milena, a svoju mezimicu krajem leta krstio je u manastiru Visoki Dečani. - I ja sam se tog dana krstio zajedno sa njom u tom, najvažnijem i najvećem srpskom manastiru. Žena je već bila krštena, ali smo se tog dana nas dvoje i ponovo venčali u crkvi.

Pročitajte još:IGUMANIJA MAKARIJA O KOSOVU: Plašim se, imam loš predosećaj!FOTOGRAFIJE SU DOKAZ: Nema razlike između zlodela Islamske države i albanskih terorista

Izvor: Alo