Pravda

Podsetimo se, prošla godina je donela višemesečnu sagu nakon održavanja lokalnih izbora u Podgorici na kojima Đukanović uprkos svim uloženim sredstvima nije uspeo da osvoji apsolutnu većinu. SDP je, štaviše, ušao u neformalne pregovore sa opozicijom i zaista se činilo da će DPS izgubiti vlast. No, sve se to dešavalo pod uslovima koji su daleko od bilo kakve normalne situacije. Ranko Krivokapić je na primer celo leto držao uz sebe svog maloletnog sina, a i njegova konačna odluka da ipak koaliciju oformi sa DPS-om desila se nakon niza kontroverznih i nerazjašnjenih okolnosti, uključujući i pokazivanje režima da može da mu preko noći pocepa stranku. Posle još jednog neuspeha koji se desio kada se već činilo da će biti uspeha, opozicija je doživela nove podele. Tokom ove godine najpre je Miodrag Lekić napustio Demokratski front i formirao novu partiju –Demos. Mladi Aleksa Bečić izašao je sa jednom grupom istomišljenika iz SNP-a i formirao Demokratsku Crnu Goru, dok su Žarko Rakčević i Dritan Abazović na suverenističkom krilu opozicije formirali novi pokret URA. Činilo se da niko nije srećniji od Đukanovića što se opozicija ponovo razjedinila i oslabila, i što će se „o svom jadu zabaviti“. No, problemi su se otvarali na drugim stranama i, čini se, kumulativno rasli. Nije tajna da je Crna Gora u očajnoj ekonomskoj situaciji i da se veoma brzo i veoma mnogo zadužuje. Ove godine na ime starih dugova treba da obezbedi čak 400 miliona evra, što je u visini skoro trećine državnog budžeta. Pokrivenost uvoza izvozom manja je od 20 odsto, a procene o zaduženosti BDP-a govore o brzom kretanju javnog duga preko 70 procenata. Troškovi života i komunalnih usluga su strahovito porasli, s tim što nema više priliva svežeg kapitala poput onog u prošloj deceniji. Štaviše, mnogi žive od ostataka onoga što je prodajama tada sakupljeno. Ekonomsko i socijalno nezadovoljstvo stanovništva sve je veće, a zabeleženo je i veliko iseljavanje sa siromašnog severa. Kad se o potencijalnim ekonomskim problemima govori, treba se setiti činjenice da nad glavom vise dve Deripaskine tužbe u vezi sa KAP-om, koje bi Crnoj Gori nametnule obaveze od više stotina miliona evra. Iako je Đukanović posle dugo vremena uspeo da povrati vlast u Herceg Novom, doživeo je niz simbolički vrlo značajnih poraza. Opozicija je osvojila vlast u Beranu, ali za DPS je mnogo veći problem činjenica da više nije na vlasti u manjinskim opštinama poput Ulcinja i Rožaja. Albanski i bošnjački glasači su, naime, počeli da se udaljavaju od Đukanovića i homogenizuju oko svojih lista. Zanimljiv je i položaj zvanične Podgorice na međunarodnoj sceni. Crnogorska administracija je, za razliku od srpske i makedonske, uvela sankcije Rusiji, i nije poslala svog predstavnika na devetomajsku paradu. Odgovor Rusa nije trebalo dugo čekati – usledile su protivsankcije. Sve je veći broj ruskih zvaničnika koji se ne libe da o Đukanoviću daju vrlo oštre ocene. Milo je sve stavio na kartu učlanjenja u NATO, no poziv i dalje ne stiže. Nije tajna da evropske sile koriste ovaj adut da nateraju Đukanovića da smeni neke svoje značajne ljude u bezbednosnom sektoru. Vrhunac tih problema je međutim ponašanje državnog tužilaštva za koje se čuje da je uz pomoć stranih faktora počelo da se otima kontroli i da vodi nezavisne istrage. U vezi s tim, najznačajnija je poslednja epizoda budvanske kriminalne epopeje, koja je zakačila i Marovićevog sina, pri čemu je bivši gradonačelnik Kuljača dobio status svedoka saradnika. Pročulo se da je sve to Mila, kao čoveka koji dvadeset godina sam suvereno vlada crnogorskim prostorom, učinilo veoma nervoznim. Na svu tu muku, otvoren je i front prema crkvi, najpopularnijoj instituciji u Crnoj Gori. Objavljen je nacrt zakona o verskim zajednicama koji preti da otme hramove i imovinu kanonskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori. To je čak i mitropolita Amfilohija oteralo među demonstrante, nakon čega su protesti dobili na intenzitetu. Pomenuti protesti dugo su najavljivani i sve do prošle subote odvijali su se mirno i bez incidenata. Usledila je brutalna policijska akcija tokom koje su prebijani i hapšeni čak i poslanici. Nakon toga situacija je dobila novu dinamiku: na ulice je izašao mnogo veći broj ljudi, počele su šetnje, a policijsku brutalnost osudili su i svi ostali opozicionari, mnogobrojna udruženja, ali i strani faktori – kako Rusija tako i zapadne zemlje. U diplomatskim krugovima počela je da se širi priča kako je smena vlasti zaista moguća, a opozicija za sledeću subotu najavljuje „dan de”. Zanimljivo je da je ogroman prostor u režimskim medijima dat peticiji podrške protestima koju je u Srbiji potpisalo šezdesetak javnih ličnosti. Peticija je predstavljena kao „novo mešanje Srbije“. U isto vreme međutim osnovu režimske propagande čine institucije i ličnosti upravo iz Srbije: Vučićevićev"Informer", Mitrovićev Pink, Beba Popović, Petar Luković, Zoran Dragišić, Dušan Janjić, Sonja Biserko itd.