Pravda

Najuticajniji zapadni mediji već dugo su uključeni u sveobuhvatnu demonizaciju ruskog predsednika Vladimira Putina, njegove politike, i njegove ličnosti. Svaki dan izlazi poneki članak, ili više njih, u kojima je Putin žigosan kao diktator, autoritarni vladar, car, „bivši operativac KGB“ i vladalac „u sovjetskom maniru“. Sve te etikete se ponavljaju, ali nigde se ne pominje da je on demokratski izabran predsednik Ruske Federacije. Optužen je da je ukrao Rusiju sa „puta demokratije“, koji je započeo njegov groteskno korumpirani prethodnik Boris Jeljcin; za provođenje represije nad „slobodarskim narodom Čečenije“; za zatvaranje nevinih, nezavisnih i kritički nastrojenih oligarha i barona; za podizanje ustanka u „novoj, demokratskoj i prozapadnoj“ Ukrajini i okupaciju Krima; zatim za podršku „krvavom tiraninu“ u Siriji (demokratski izabranom Bašaru al Asadu) u građanskom ratu protiv terorista Islamske države; za propast ruske ekonomije, kao i vojne pretnje baltičkim i istočnoevropskim članicama NATO. Rečju, mediji su forsirali sliku „autokrate van kontrole“, koji „se izruguje demokratskim normama i zapadnim vrednostima“ i teži obnovi „sovjetske imperije“ (čitaj „Imperije Zla“). Posledica toga je da su „zapadne sile“ – uprkos svojim miroljubivim sklonostima i bratskim pokušajima da dovedu Rusiju pod svoje „demokratsko okrilje“ – „prisiljene“ da okruže Rusiju NATO bazama i raketama; da finansiraju nasilni prevrat u Ukrajini (pred vratima Rusije) i da naoružaju pučiste i neofašističke milicije kako bi se „obnovila demokratija“ i nasilno suzbili ruski „separatisti“ u istočnoj Ukrajini. Rečeno nam je da su sanckije EU i SAD protiv Rusije pažljivo osmišljene „diplomatske“ mere, zamišljene kao kazna moskovskom „agresoru“. Istina je da zapadni mediji neumorno demonizuju Vladimira Putina kako bi opravdali vojnu ekspanziju NATO i podrivali rusku privredu i njenu nacionalnu bezbednost. Krajnji cilj je „promena režima“ i povratak neoliberalnih elita, koje su 90-tih godina opljačkale rusku ekonomiju, čije su surove posledice dovele do prerane smrti šest miliona Rusa usled kolapsa zdravstvene zaštite.

Putin: Vazal ili nezavisni lider?

Zapadni mediji podržali su svakog oligarha, gangstera i prevaranta kojem je suđeno za vreme Putinovog mandata. Nosioci takve propagande nam govore da su ovi osuđenici – koji za sebe tvrde da su „politički disidenti“ i kritičari Putinove vlasti – zatvoreni zbog zagovaranja „zapadnih vrednosti“. Zapadni mediji uporno ignorišu temeljno potkovane dokumente o izvoru bogatstava tih gangstera i oligarha: njihovo nasilno i nelegalno oduzimanje prirodnih resursa vrednih više milijardi dolara (aluminijum, gas, nafta...), banke, fabrike, penzione fondove i nekretnine. Tokom Jeljcina ti oligarsi držali su pod kontrolom hiljade kriminalaca, da učestvuju u unutrašnjem ratu, u kome su ubijene hiljade ljudi, uključujući najviše državne zvaničnike, policijske službenike i novinare koji su se usudili da se suprotstave pljački i protivpravnom prisvajanju imovine. Putinovo proganjanje najozloglašenijih oligarha i gangstera donelo mu je podršku velike većine ruskih građana zato što je to značilo povratak reda i zakona, kao i vraćanje ukradenog državnog bogatstva. Samo su zapadni mediji smogli snage da ove osuđenike nazovu „političkim žrtvama i reformatorima“. To su uradili zato što su oligarsi postali najlojalnija i najpodređenija komponenta u naporima vlada zemalja EU i SAD da od Rusije naprave nepovratno slabu vazalnu državu. Zapadni mediji se stalno prema Putinu odnose kao prema „autoritarnom vladaru“ uprkos činjenici da ga je više puta apsolutna većina izabrala pored kandidata koji su dobijali podršku i novac sa zapada. Ove godine je Putinova popularnost porasla na preko 85 odsto. Ruski prozapadni neoliberalni političari srozali su se na sitnu jednocifrenu podršku, prema istom tom istraživanju. Očigledno je da ruska javnost ne želi da se vrati politici siromaštva i haosa, koju su vodili prozapadni gangsteri 90-tih godina prošlog veka. Koliku god sumnju da ruska srednja klasa ima prema Putinovom načinu donošenja odluka, ona očigledno ceni njegovu pobedu na izborima nad kriminalcima, zatim čečenskim terorizmom, kao i da ceni obnovu vojnih kapaciteta na granicama Rusije, uključujući aneksiju dela Ukrajine, koja je usledila nakon prevrata u Kijevu pod američkim patronatom.

Ruski ološ kao primer demokratije

Svakog dana zapadni mediji nas trpaju izveštajima o „padu“ ruske privrede, za šta su krive Putinove „zloupotrebe“. Takođe se tvrdi da je u toku „pad životnog standarda“, „negativni rast“ ekonomije, kao i „rastuća izolacija“ „ekspanzionističke“ Rusije pred zapadnim sankcijama. Ovakve medijske tvrdnje su smešne. Dostupni podaci da se životni standard skoro svakog Rusa značajno popravio za vreme Putinove administracije, pogotovo posle potpunog kolapsa tržišta 90-tih godina. Ruski radnici primaju svoje plate, penzioneri penzije, a preduzeća svoje kredite vraćaju na vreme. Tokom Jeljcinovog perioda „slobodnog tržišta“ radnici nisu dobijali plate po godinu dana, penzioneri su prodavali svoje nasleđe na ulici kako bi preživeli a preduzeća su plaćala zelenaške kamate bankama pod kontrolom oligarha. Takve informacije – koje se vrlo lako mogu pronaći –mediji ignorišu zato što to nije saglasno sa demonološkim narativom. Mediji predstavljaju neoliberalnu „opoziciju“ i „liberalne kritičare“ kao prave ruske demokrate, koji podržavaju zapadne vrednosti. Ali mediji zaboravljaju da pomenu kako ove kritičare finansijski podržavaju zapadne fondacije (NED, Soroševa fondacija itd.) kao i ruske nevladine organizacije, obaveštajnim službama i ruskim milijarderima u egzilu čvrsto povezane sa vladama EU i SAD. Tzv. ruska demokratska „opozicija“ otvoreno je pokazala svoju servilost kad je podržala prevrat u Ukrajini kao i krvave napade na Ruse i Ukrajince u Lugansku, Odesi i Donbasu. Kakav god kredibilitet da je „demokratska opozicija“ imala u očima javnosti, on je sad izgubljen. Skinuli su masku i pokazali se kao produžena ruke propagande zapadnog imperijalizma i neofašista. Zapadni mediji Putina optužuju za isto ono što su činile njihove vlade. Pošto je zvaničnik Stejt departmenta Viktorija Nuland priznala da je raznim kanalima prevrat u Kijevu finasiran sa pet milijardi dolara, pošto se poljska vlada pohvalila se da je obučila desničarske ulične borce, čije je nasilje bilo uvod u revoluciju, i pošto su neofašisti žive spalili ruske i ukrajinske državljane, zapadni mediji Putina optužuju za „intervenciju“ u Ukrajini. Taj bes usledio je pošto je Rusija sazvala referendum, na kome se više od 80 odsto glasača izjaznilo za ponovno pripajanje Krima Rusiji. Istina je da je Putinova vlada žrtva zapadne pljačke Ukrajine, odakle je Rusija primila stotine hiljada ruskih izbeglica iz Donbasa. Pa ipak, zapadni mediji Putina opisuju kao dželata. U međuvremenu, zapadni podanici i njihovi ultradesničarski saveznici označeni su kao žrtve, prisiljene da bombarduju i uništavaju region Donbasa.

NATO retorika u medijima

Šarada se nastavlja. Mediji nove kaznene sankcije Zapada pripisuju Putinovoj „aresiji“, odnosno ruskoj podršci pravu krimskih građana na samoopredeljenje, kao i pravu miliona Rusa u Ukrajini. Sa svom tom histerijom, pokrenutom zbog ruske vojne podrške sirijskom sekularnom režimu u borbi protiv Islamske države i drugih džihadističkih terorista, apsurd i zamršena priroda zapadne demonološke propagande dostiže nove bizarne visine. Zapadni mediji pokrenuli su globalnu kampanju, ističući da rusko vazduhoplovstvo bombarduje „vojne baze koje ne pripadaju ID“, već onih grupa kojima je Zapad „prijateljski“ nastrojen i koje podržava. Ta smešna „reportaža“ i fotografije koje su išle uz tvrdnje objavljene su pre nego što su ruski vazdušni udari počeli. Tajming očigledno nije bitan u vašingtonakom „paralelnom univerzumu laži“. NATO je medijima predao svoju retoriku, kojom se ruska podrška sirijskoj legitimnoj vladi mora diskreditovati, tvrdeći da je rusko prisustvo „provokativno“ i da je krivac za „dodatne tenzije“ u regionu posle toliko godina džihadističkog terorizma, koji je Sirijom harao uz pomoć Zapada. Slušajući svoje gospodare, mediji neumorno izveštavaju o tome kako su se Rusi ozbiljno „nameračili“ na prozapadne borce, čime će ID ostaviti netaknutim. Nijedan dokaz u korist ovih tvrdnji nije priložen. Izvukli su neke fotografije snimljene iz avionske perspektive u vreme američkog bombardovanja Sirije. Sprovođenje ovih naredbi iz Pentagona izblamirale su Eštona Kartera, američkog ministra odbrane koji je odstupio od ovakve retorike i zatražio objašnjenje od Rusije. Čak je i DŽon Keri zatražio od medija da snize ton, sad kad želi da pridobije Putinovu podršku u vojnim akcijama SAD protiv ID, budući da želi „dublju saradnju“ sa Rusijom, doduše pod američkom palicom. Mediji su se smirili, ali nisu objasnili kako to Vašington može da sarađuju sa „demonom Putinom“.

Mediji kao ruka imperije

Najuticajniji zapadni mediji uključeni su u dugu sveobuhvatnu demonizaciju ruskog predsednika Putina. NJihova uloga je da ubede svetske lidere i šire mnenje da slepo prate EU i SAD kao svoje „saveznike“ i vazalne države u kampanji uništavanja Rusije i konsolidovanja unipolarne imperije pod tutorstvom SAD. Zapadni mediji su važni, ali se pre svega treba prisetiti da su oni instrument imperijalne državne moći. NJihovo fabrikovanje laži i demonizacije lidera poput Putina su samo deo globalne vojne ofanzive kojom bi se uspostavila dominacija i uništili protivnici. Što su veće ambicije imperije, to je veća potreba za demonizacijom žrtava. To objašnjava zašto se antiputinovska propaganda podudara sa najvećom pobedom Zapada (ukrajinski udar, iliti „promena režima“) još otkad je Zapadna Nemačka anektirala Istočnu i otkad su NATO i EU zauezele baltičke države, Istočnu Evropu i Balkan. Krvavi raspad jugoslovnske federacije takođe je bio deo tog strateškog programa Zapada. Problem sa demonizacijom protivnika kao što su Rusija, Iran i Kina, a nekad i Kuba, Jemen i Libija, jeste u tome što se SAD i EU suočavaju sa teškom ekonomskom krizom kod kuće i vojnim porazima u inostranstvu, koji im nanose naoružani islamisti i nacionalistički pokreti otpora. SAD su investirale stotine milijardi dolara kako bi podigle na noge drhtavi marionetski režim u okupiranom Iraku. Ipak, iračka armija – koju su Amerikanci obučavali i naoružali – pobegla je pred naletom ekstremista Islamske države, koja je prošetala kroz pola države. SAD su držale Avganistan pod okupacijom 14 godina i, posle hiljada izgubljenih života i sakaćenja, nacionalistički islamisti, Talibani, olako su zauzeli treći najveći grad u Avganistanu, Kunduz (300 hiljada stanovnika), i tri četvrtine unutrašnjosti zemlje. Libija i Somalija takođe su bile katastrofa. Međutim, SAD, sa pola milijarde dolara, i dalje pomažu plaćenike u svrgavanju Asada, a ti plaćenici, od trenutka kada pređu granicu Jordana ili Turske sa Sirijom, predaju svoje oružje i odmah se uključuju u ID. Do sada su predali višemilionsku opremu u ID i Al Kaidu. EU i SAD se suočavaju sa turobnom stvarnošću, u kojoj su Libiju, Siriju i Somaliju savladali islamistički borci. [caption id="attachment_519141" align="aligncenter" width="650"] (Foto: The Economist)[/caption] Gledajući prema Aziji je Kina – koju zapadni mediji demonizuju kao zemlju na ivici kolapsa – iako Kina ima rast od sedam odsto. Na sav glas mediji vrište o njenoj krizi, dok Kina formira dve međunarodne banke za razvoj, vredne više od po sto milijardi dolara, sok daje svoj doprinos za MMF i pomaže 50 zemalja, u koje spada veći deo EU, ali ne i Amerika i Japan. Dva su velika pitanja pred Amerikom i Evropskom unijom: prvo, zašto zapadni mediji pokreću kampanju demonizacije koja nikako ne odgovara realnosti; i, drugo, šta je cilj takve demonizacije, budući da ona objektivno umanjuje mogućnost formiranja taktičkog saveza sa Rusijom, koji bi okončao Američke vojne gubitke, političke poraze i diplomatske izolacije? Americi je Rusija potrebna u savladavanju Islamske države. Za Moskvu je borba protiv ID od vitalne važnosti za nacionalnu bezbednost. Hiljade Čečena – koje su delimično obučavale SAD – sa ratišta u Siriji vratiće se na Kavkaz, odakle će terorisati i Rusiju. Uprkos protivljenju američke javosti Vašingtonu za nasilne promene režima u svetu, ruska javnost zdušno pozdravlja vojnu podršku Moskve sirijskoj vlasti, pre svega zbog terorističkog masakra u školi u Beslanu 2004. godine, u kome su poginule stotine učenika, učitelja i roditelja. To se ruskom narodu urezalo u kolektivno pamćenje, što zapadni mediji redovno ignorišu promovišuči čečenske „borce za oslobođenje“. [caption id="attachment_519143" align="aligncenter" width="650"] (Foto: The Economist)[/caption]

Dok Obama nemoćno gleda

Realno gledano, Vašington ima interes da se udruži sa Rusijom u borbi protiv ID. Ipak, Obama je posvećen rušenju legitimne sirijske vlade kako bi proširio američku dominaciju širom Bliskog istoka, i sve to u partnertstvu sa Izraelom i Saudijskom Arabijom. Očigledno je da postoje ozbiljne kontradikcije u kratkoročnim (borba protiv ID) i dugoročnim američkim viljevima (konsolidacija američke i izraelske hegemonije nad Bliskim istokom i Iranom). Vašington je priveo kraju izolaciju Latinske Amerike, uspostavljajući odnose sa Kubom. Ipak, Vašington je zadržao svoju ekonomsku blokadu i ogromnu vojnu bazu u Gvantanamu. Na Kubu se gleda kao na potencijalnog političkog saveznika, koji bi obuzdavao levičarsku vladu Venecuele i razoružao gerilsku grupu FARK u Kolumbiji. Obama je potpisao nuklearni sporazum sa Iranom – iako su blokada i teške sankcije ostali – kako bi dobio podršku Teherana za borbu protiv ID u Iraku, kao i za borbu protiv Talibana u Avganistanu. Zato su zapadni mediji privremeno snizili ton prema Kubi i Iranu, dakle iz taktičkih razloga. Obamin režim je, kad je reč o Siriji, usvojio prema Rusiji igru „dobar policajac/loš policajac“. Šef Stejt departmenta DŽon Keri govori o saradnji sa Rusijom, dok ministar odbrane Ešton Karter predlaže vojnu konfrontaciju zbog „ruske agresije“. Mediji se još nisu opredelili za to čiju će politiku pratiti i ponavljati je kao papagaji. U međuvremenu, privredna kriza na domaćem terenu se produbljuje, ID napreduje, talibani se približavaju Kabulu, Rusi naoružavaju Asada, a milioni izbeglica, bežeći od rata, ulaze u Evropu. Evropski pogranični ratovi bukte. A Obama sleže ramenima u svojoj nemoći. Demonologija ne može imati ni saveznike, ni rešenja, niti otvara put ka miru ili suživotu.

Pročitajte još:Tajne koje je ruska vojska demonstrirala u SirijiKONUZIN: EU otima Kosovo Srbiji, Rusija je spremna da pomogne!

Izvor:Russia Insider/ Novi Standard