Pravda

Vrhovni sud Islanda i Okružni sud u Rejkjaviku su u dva odvojena postupka osudili pet čelnika iz dve najveće banke, Landsbankin i Kauping. Osuđeni bankari su manipulisali tržištem, izvršili prevaru i povredu fiducijarnih dužnosti (fiducija je tip osiguranja u kojem banka preuzima vlasništvo nad predmetom kreditiranja, dok kod hipoteke korisnik kredita ostaje vlasnik). Kazne su po mnogima blage, a iznose između 2 i 5 godina. Ipak, za veće kazne Island bi morao da menja zakon, koji nalaže da maksimalna kazna za finansijske zločine bude šest godina zatvora. Island je do danas osudio 26 bankara na ukupno 74 godine zatvora. Island je te 2008. godine odabrao drugačiji put od mnogih evropskih dužnika - dozvolio je državi da preuzme kontrolu nad finansijskim sektorom, svesno dozvvolio određenim bankama da propadnu, a odgovorne izveo pred lice pravde. Kad su islandskog predsednika Olafura Ragnara Grimsona jednom upitali kako se njegova država oporavila, rekao je: - Bili smo dovoljno pametni da ne idemo ortodoksnom ekonomskom logikom koja prevladava u zapadnom finansijskom svetu u poslednjih 30 godina. Pustili smo banke da propadnu, dali podršku siromašnima i nismo krenuli s merama štednje kao ostatak Evrope. A reakcija Islanda nakon finansijske katastrofe bila je ovakva: LJudi su organizovali pobunu, protestovali dok se njihovi zahtevi nisu ispunili (smena vlade, guvernera Centralne banke i Veća koje upravlja bankama), a onda su zasukali rukave i krenuli s poslom. Kruna je devalvirala, pa je zemlja postala zanimljivija ulagačima. Turizam je procvetao, a iz mora su opet izronili islandski spasitelji – ribari. Privatizovane banke koje su napravile dugove vraćene su u državno vlasništvo. Suprotno receptu koji kao mantru hipnotisano ponavlja veći deo Evrope, a koji glasi: "Privatizuj!", Island je primenio recept koji je glasio: "Nacionalizuj." Koncept slobodnog, neoliberalnog tržišta propao je baš na Islandu, gde je i pokazao svu svoju surovost. Intervencionizam, ekonomski socijalizam, nazovite to kako god hoćete... Islandu je doneo izlazak iz krize. U kombinaciji s jakim izvozom, naročito u sektoru ribarstva, potpomognuti turizmom i proizvodnjom aluminijuma, spašavali su banke, a ujedno i vlastitu glavu i ekonomiju. Država se pokazala kao bolji gospodar od privatnika.