Pravda

Boner kao razlog za to navodi rast kreditiranja i zaduživanja decenijama unazad u SAD, pozajmljivanja i trošenja novca koji nije zarađen, a koje je uvodilo ceo svet u "ludačku trku" koja je, ocenjuje, pri kraju. "Nakon velikog straha u avgustu, investitori su se vratili svom opuštenom ludilu. Zaključili su da ne treba ni o čemu brinuti. Možda su u pravu. Nikada se ne zna, ali naša procena je da je smak sveta već počeo... i oni nisu u stanju da mu se odupru", ovako počinje autorski Bonerov tekst, čije je delove preneo "Blic". Boner navodi da se od kraja Drugog svetskog rata, kreditiranje širilo po SAD i dodaje da je to, na početku, bilo zdravo širenje. Mlade porodice iz srednje klase su uzimale kredite pod hipotekom i pravile račune na platnim karticama, poput "Dajners klaba" i "Amerikan ekspresa". Onda su, krajem 50-ih godina prošlog veka, stigle prve kreditne kartice. To je pratilo povećanje broja potrošačkih kredita. "Do 70-ih godina sve je bilo u redu pošto su i plate rasle. Uz toliko novih tehnologija koje su se pojavljivale, ljudi su verovali da će plate samo nastaviti da rastu. Dug nije bio problem - niti za naciju niti za domaćinstva. Mogli smo da ga 'prerastemo", ističe Boner. Prema njegovim rečima, čudni, iako i dalje ne u potpunosti shvaćeni, novi trend započeo je 70-ih godina - nakon što je uračunata inflacija, prihodi većine Amerikanaca drastično su opali. "Deceniju za decenijom, trend pada bruto domaćeg proizvoda bio je nizak. U najvećem delu SAD, BDP po glavni stanovnika dostigao je vrhunac 70-ih ili 80-ih godina", dodaje Boner. On upozorava da je neverovatno da prosečni zaposleni Amerikanac danas zarađuje manje nego što je zarađivao pre pola veka - opet računajući promene u inflaciji potrošačkih cena. "To nije isto kao kada bismo rekli da osoba sa dobrim poslom zarađuje manje danas nego 60-ih godina. Prema Statističkom birou SAD, prosečna zarada s uračunatom inflacijom kod Amerikanaca koji spadaju pet odsto onih koji najviše zarađuju sada je veća za više od 75 odsto u odnosu na 1967. Žene takođe više zarađuju", navodi se u Bonerovom tekstu. Međutim, dobri poslovi su postali retki. Podaci o procentu zaposlenih ili onih koji traže posao u odnosu na ljude u radnom dobu, pali su na najniži nivo od 1977. "Iako je privredni rast opao zajedno sa zaradama većine ljudi, dug - koji je drugo lice kreditiranja, nastavlja da raste... Pitate se zašto bi kreditori nastavili da pozajmljuju novac ljudima koji nisu u stanju da otplate dug? Odgovor: Igra je nameštena", tvrdi Boner. Bonerova opaska je, posle istorijskog pregleda finansijskih poteza američkih vlasti,   da ne može mnogo ljudi da odoli zovu novca. "Amerikanci su dokazali da u tome nisu bolji od ostalih. Padajuće kamatne stope i papirnati dolar dali su im priliku da osiromaše sebe trošeći novac koji nisu zaradili. Iskoristili su šansu koja im je ponuđena. Pozamljivali su i trošili... i uvodili ceo svet u ludačku trku. Ali, sada je predstava gotova", zaključio je Boner.