Pravda

Prištinske vlasti tvrde i da su na pragu Saveta Evrope, jer su već postali članica Banke za razvoj i Venecijanske komisije Saveta Evrope. - Nije isto postati član Venecijanske komisije, a pogotovo Banke za razvoj, u poređenju sa članstvom u Savetu Evrope. To i oni jako dobro znaju. Aplikacija za članstvo u Savetu Evrope povlači za sobom dugotrajnu proceduru čiji je krajnji ishod teško predvideti. Kakva je procedura za prijem? - Nakon podnošenja zahteva Komitetu ministara potrebno je sačekati da se ministri zemalja članica Saveta Evrope sastanu, što se dešava jednom godišnje i to u maju mesecu, s obzirom da o ovako važnom pitanju nije moguće doneti odluku na nivou ambasadora koji se sastaju jednom nedeljno. Ako ministri na sastanku u maju odluče da prihvataju da odlučuju po tom zahtevu neophodno je zatražiti mišljenje PSSE, a to je ujedno i najdugotrajniji i najneizvesniji deo postupka. Minimum godinu dana je potrebno da se završi cela procedura u samoj skupštini, jer moraju da se imenuju izvestioci u tri komiteta, koji pišu izveštaje koje komiteti usvajaju, a onda se objedinjuju i idu na plenum na odlučivanje. Tu moraju da obezbede dvotrećinsku većinu poslanika koji prisustvuju glasanju kako bi dobili pozitivno mišljenje. Niko u ovom trenutku ne može da predvidi kakav bi rezultat bio, jer tu ne može da se sabira tako što računate koliko zemalja je priznalo JPN Kosova, a koliko nije. Poslanici se opredeljuju drugačije, pa bi dosta poslanika koji dolaze iz zemalja koje jesu priznale JPNK bilo protiv, ali ima i obrnutih slučajeva. Nakon dobijanja mišljenja PSSE ceo predmet se vraća ponovo na Komitet ministara koji glasaju o članstvu s tim da je i u tom formatu neophodna dvotrećinska većina.  Može li se desiti da Srbija izgubi kao i pri nedavnom glasanju u Unesku? - Mislim da još nije sve izgubljeno ni kada je Unesko u pitanju. Dovoljno je videti da na Izvršnom savetu čak 28 zemalja nije bilo saglasno sa članstvom Kosova (14 protiv a 14 uzdržano), a 27 je glasalo za. Na glasanju na generalnoj skupštini neće im biti lako da obezbede dvotrećinsku većinu i ja se nadam da će glas razuma pobediti. Tu je naravno na potezu i srpska diplomatija koja mora da bude u punom kapacitetu angažovana u smeru lobiranja da Kosovo ne postane članica Uneska. Čini se da je prištinske vlasti dodatno ohrabrila poseta izvestioca Parlamentarne skupštine SE za Kosovo Augustina Konde, koji je, kako navode prištinske vlasti, konstatovao napredak u oblasti ljudskih prava i sloboda, prava zajednica, u vladavini zakona, sa posebnim akcentom na nezavisnost sudstva? - Ne znam gde ste videli da je konstatovan napredak u oblasti ljudskih prava i sloboda! Možda u saopštenju prištinske strane koja se uvek trudi da zamaskira činjenice na način kako bi oni želeli da ih predstave, a uvek daleko od realne slike. Gospodin Konde ni u jednom trenutku nije rekao niti napisao da je video bilo kakav napredak u pomenutim oblastima. U Parizu 4. novembra ću prisustvovati sastanku Političkog komiteta PSSE i to će biti prva prilika na kojoj će gospodin Konde predstaviti svoju posetu Prištini i saznanja do kojih je došao prilikom te posete. Moram da kažem da izuzetno cenim gospodina Kondea, koji je svojim dosadašnjim radom u PSSE više puta pokazao da je objektivan, pravedan i istinski borac protiv dvostrukih standarda sa kojima se često susrećemo na međunarodnoj sceni. Ja verujem da će on i prilikom izrade ovog izveštaja o Kosovu ostati dosledan sebi i principima na kojima je uvek insistirao. Može li Priština da obezbedi pozitivno mišljenje dve trećine delegata na plenarnoj sednici, ukoliko do nje dođe? - Jako teško. Kada bi se sutra glasalo o tome, bez ikakvih pritisaka i u skladu sa mišljenjem poslanika PSSE koji sada učestvuju u radu Saveta Evrope, o tome da li Priština zadovoljava minimum standarda neophodnih za članstvo u ovoj organizaciji koja prvenstveno promoviše ljudska prava sigurna sam da bi većinsko mišljenje bilo negativno. Mislim da bi teško obezbedili i polovinu glasova za prijem, dok je dvotrećinska većina za njih misaona imenica. Naravno, ne treba zanemariti to da bi sigurno došlo do velikog pritiska na poslanike od strane onih zemalja koji su najveći promoteri kosovske nezavisnosti. A da li bi i koliko poslanici uspevali da se odupru tim pritiscima teško je proceniti. Šta sve može da saplete Kosovo na putu ka SE? - Stanje ljudskih i manjinskih prava, bezbednost građana, nefunkcionalnost institucija, a tu je i izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji koji je usvojen upravo od strane poslanika PSSE, a činjenica jeste da još uvek niko nije odgovarao za ovako gnusne zločine. To je izveštaj koji se u Strazburu često pominje i koji nije zaboravljen. Ono što je bila poruka svih dosadašnjih izvestilaca o stanju ljudskih prava na Kosovu i Metohiji jeste: "Standardi pre statusa!" To je i stav gospodina Kondea.  Da li bi Srbija već sada trebalo da počne da lobira protiv prijema Kosova u ovu organizaciju? - Mi ni sada ne sedimo skrštenih ruku, niti pasivno čekamo da vidimo šta će da se desi. Sve naše aktivnosti po tom pitanju nije moguće medijski ispratiti, a nije ni dobro da se o tome obaveštava šira javnost. Treba imati u vidu da i druga strana prati srpske medije. Ono što mogu da im poručim jeste da ćemo da se borimo svim srcem i svom snagom protiv prijema takozvanog Kosova u Savet Evrope, ako se ikada odluče na takav korak. Koje su prednosti članstva u SE? - Prednosti su brojne, a ja sada neću nabrajati sve konvencije i rezolucije po kojima je Savet Evrope poznat. Dovoljno je reći da je članstvo znak da ste prihvaćeni kao deo evropske porodice naroda koji je istinski opredeljen da poštuje i promoviše one najvažnije vrednosti koje se tiču ljudskih prava. Sve zemlje članice EU su članice Saveta Evrope, s tim da je Savet Evrope još šira porodica koja obuhvata 47 zemalja članica i koja Evropu vidi i preko granica EU. Evropu ujedinjenu u poštovanju demokratije, vladavine prava i ljudskih i manjinskih prava.