Pravda

Da podsetimo: Iran je 10. oktobra izveo raketnu probu - testirao je balističku raketu tipa „Emad” ( „Samopouzdanje“) čime je, prema proceni zapadnih država, prekršio rezoluciju UN broj 1929 iz 2010. godine koja Teheranu zabranjuje razvoj takvog oružja. „Testiranje balističkih raketa koje je nedavno izveo Iran predstavlja jasno kršenje sankcija UN”, izjavila je ambasadorka SAD u svetskoj organizaciji Samanta Pauer. „Tražimo da Komitet ozbiljno ispita iransko ponašanje i preduzme odgovarajuće mere”. Zašto su se Amerikanci i njihovi zapadni saveznici toliko zabrinuli zbog jedne raketne probe? Odgovor je jednostavan: zapadni vojni stručnjaci procenjuju da je iranska raketa tipa „Emad” sposobna da nosi nuklearne bojeve glave. Iran, sa svoje strane, nije krio da je isprobao novu balističku raketu srednjeg dometa. „Emad” je uspešno testiran. To je raketa koju smo sami osmislili i napravili”, izjavio je iranski ministar odbrane Husein Deghan. Iz Teherana je i stiglo objašnjenje da su ove rakete tako konstruisane da ne mogu da nose nuklearne bojeve glave. Zamenik iranskog šefa diplomatije Abas Aragči izjavio je da zbog toga Teheran nije prekršio rezoluciju UN dodajući da ovaj dokument svetske organizacije dozvoljava da njegova zemlja radi na razvoju oružja za odbranu. Nova generacija iranskih raketa, procenjuju vojni stručnjaci, naslednik je prethodnog modela „ Šahab-3” koji je imao domet od dve hiljade kilometara. Već ova iranska raketa izazvala je veliku zabrinutost u SAD i Izraelu jer je sa pomenutim dometom mogla da bude upotrebljena za gađanje ciljeva u jevrejskoj državi. Zapadni analitičari su ovu raketnu probu doveli u vezu sa sporazumom o nuklearnom programu koji je Iran, sredinom jula, potpisao sa šest svetskih sila (SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija i Nemačka). Ovim sporazumom Teheran se obavezao da će ograničiti svoj nuklearni program u zamenu za ukidanje međunarodnih ekonomskih sankcija. Zapad, jednostavno, Iranu ne veruje i traži i najmanji povod da svoju sumnjičavost prema režimu u Teheranu opravda. Kako ni Teheran ne može da se ubroji u obožavaoce zapadnih sila jasno je da su novi sudari na relaciji Iran-Zapad već „programirani”. Čeka se samo dobar povod. Polarna trka: Moskva užurbano radi na vojnoj zaštiti svojih severnih predela. „Rusija gradi ili planira da izgradi seriju novih vojnih baza na Arktiku, između ostalog i na ostrvima Vrangel i Koteljni”, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu. „Mi to ne krijemo, praktično smo izgradili bazu na Novosibirskim ostrvima, na ostrvu Koteljni. To je velika baza, takve nije bilo u sovjetskom periodu”. Rusko ministarstvo odbrane je pre nekoliko dana saopštilo da je pri kraju izgradnja još jedne velike baze na Arktiku. Reč je o vojnom objektu u arhipelagu Franc Jozef koji se prostire na 14 hiljada kvadratnih metara. Baza je dobila ime „Arktička detelina” i ofarbana je u tri boje – ruske zastave – crvenu, belu i plavu. Kako navode ruski izvori reč je o modernoj bazi koja omogućava da 150 vojnika tamo autonomno boravi čak godinu i po dana. I tu nije kraj. Sredinom oktobra je general Mihail Mizincev, šef nacionalnog obrambenog centra izjavio da će Rusija, ove godine, izgradi na Arktiku oko 1450 vojnih objekata. Postoje i planovi da Moskva, do 2017. godine obnovi i stavi u funkciju šest vojnih aerodroma u arktičkoj zoni koji su bili napušteni u vreme raspada Sovjetskog Saveza. Ceo ovaj posao ima za cilj da se stvore svi potrebni tehnički uslovi da 2018. godine ruska armija dobije operativne arktičke trupe sposobne da uspešno deluju u ekstremnim uslovima hladnog severa. Ovako veliko vojno angažovanje Rusije na severu nije, naravno slučajno - petina najveće zemlje na svetu prostire se u arktičkoj zoni. Stručnjaci, osim toga, smatraju da je ovaj deo planete, ispod Arktičkog okeana, čuva najmanje četvrtinu svetskih rezervi nafte i gasa. Vrednost ovog bogatstva procenjuje se na najmanje 30 hiljada milijardi američkih dolara. I Rusija želi da na vreme obezbedi i sačuva svoj deo ovog polarnog „kolača”. U trci za arktičkim bogatstvom Rusija, naravno, nije sama. Glavni konkurenti su poznati: SAD, Kanada, Norveška, Švedska, Finska, Danska i Velika Britanija. U poslednje vreme svoje aspiracije na ogromno bogatstvo pokazuje, međutim i Kina.

Pročitajte još:LAZANSKI STIGAO U SIRIJU: Evo šta je video u ruskoj vojnoj baziKako je propao zapadni pokušaj satanizacije Putina

Izvor: Politika/ Žarko Rakić