Pravda

Da, tako Srbi reaguju kad im dežurne štetočine i potkazivači haraju istoriju, kljucaju duhovno tkivo, dodaju đulad dušmanima, razgrađuju državu i podižu granice usred Srbije. U dva dana - dve šljage od onih od kojih "ništa drugo nismo mogli da očekujemo". Prvo je Sonja Biserko u svom bednom pismu pozvala generalnu direktorku Uneska da primi lažnu državu Kosovo u članstvo?! Jeste, to je ona jadnica koja je u Hagu svedočila protiv svoje (da li je njena?) zemlje u sporu protiv Hrvatske. A potom je stomatolog iz Novog Pazara naživo počeo svima da nam vadi korene: - Deco, imate pravo na državu Sandžak. Pravite je i mi ćemo vam pomoći - poručio je pazarskoj mladeži Sulejman Ugljanin, negdašnji ministar i ljubitelj skupocenih paročistača. U srcu Raške, gde se rodila srpska država. Mi smo za to krivi. Krivi smo što Sonju i Natašu nismo izolovali u društveni i medijski karantin, još kada su onog februara na revere Hašima Zmije prosule radosnice zbog proglašenja nezavisnosti Kosova. Krivi smo što Ugljanin može da pobija svoje međe kraj kolevke Svetog Save, a da mu ne fali ni dlaka sa glave. Dokle? Ima li ova država Ustav? Ima li trun samopoštovanja? Ako nas ubeđuju da pred Angelom moramo da igramo pipirevku, zašto dubimo na glavi pred Suljom i Sonjom? Koje poglavlje nam od njih zavisi? Gde je ona čuvena crvena linija? Neće je biti sve dok se otpor i države i svih nas svodi na "šta smo mogli da očekujemo od njih". Jer dok ćutimo, oni uveliko ispunjavaju očekivanja onih koji im pune korito.