Pravda

U pitanju je novo i dopunjeno izdanje njegove diplomske studije iz 2002. godine, posvećene istraživanju kulturološke pozicije srpske „književne desniceˮ u 30-im godinama 20. veka. Izdavač knjige je "Catena Mundi". Tim povodom je na sajtu Dveri objavljen predgovor ove knjige koji prenosimo u celini: Danas se u čitavoj Evropi i svetu sve češće pominje politički pojam „desniceˮ i društveni fenomen „uspona i rasta desniceˮ. Tako je i kod nas, gde se takođe olako upotrebljava ovaj stari ideološki izraz. Upravo to je bio razlog da mi nekoliko prijatelja iznova skrene pažnju na moju prvu knjigu, koja je izašla pre tačno 10 godina u izdanju uglednog beogradskog izdavača „Hrišćanske misliˮ (2005). U pitanju je diplomska studija iz 2002. godine, posvećena istraživanju kulturološke pozicije srpske „književne desniceˮ u 30-im godinama 20. veka. Veoma je malo istraživača i istraživanja na ovu temu, tako da ovaj pionirski poduhvat još uvek ne gubi na značaju, iako bi odavno trebalo da je prevaziđen od strane mlađih i boljih naučnih radnika. To je prvi motiv zašto se ova knjiga pojavljuje ponovo, pod novim naslovom „Srpska desnicaˮ. Starom sadržaju na kraju je pridodata i kratka studija o Narodnoj odbrani, koju sam napisao povodom 100-godišnjice (2008) ove značajne nacionalne organizacije u istoriji srpskog naroda, koja se u drugoj fazi svoga delovanja uklapa u istorijsku epohu između dva svetska rata kojom se u osnovi bavi ova knjiga. Ova veza može se uočiti i u tome što je određeni broj vodećih mislilaca srpske „književne desniceˮ objavljivao svoje autorske članke u časopisu „Narodna odbranaˮ, istoimenom glasilu ove organizacije koje je u kontinuitetu izlazilo sve vreme između dva svetska rata. Ovaj ideal ostala periodika srpske „književne desniceˮ u istom periodu nikako nije uspevala da ostvari. Drugi motiv zašto se ova knjiga ponovo pojavljuje pred čitaocima jeste želja autora i izdavača da se kontroverzni termin „desniceˮ popuni srpskim sadržajem. Naime, u vremenu kada se toliko piše i govori o „novim desnim političkim kretanjimaˮ ne treba piti vodu na zamućenom izvoru od silne medijske propagande i ideološkog etiketiranja. Posebno ne kada postoji autentična nacionalna misao koja najbolje dočarava šta je to „srpska desnicaˮ. Nema, dakle, potrebe da se savremene srpske generacije napajaju na „desnim ideologijamaˮ zapadnog sveta koje nam se nameću kao i sve drugo sa Zapada, kada imamo svoju tradiciju, svoje nacionalne mislioce i orginalno duhovno predanje. Za sve one koji danas tragaju za „desnim izrazomˮ u politici, kulturi i umetnosti dobro bi bilo da se najpre upoznaju sa onim što su najbolje snage srpskog uma i karaktera napisale i uradile u ovom ključu u vremenu između dva svetska rata kada je „srpska desnicaˮ doživela svoj vrhunac. Taj „uspon i rast prave srpske desniceˮ prekinuo je Drugi svetski rat i kasnija komunistička diktatura, i ova nekada bogata intelektualna, književna i politička misao nije se od tog udara oporavila do danas. Neka ovo novo izdanje studije koja je posvećena velikanima „desne misliˮ u Srba bude mali doprinos izranjanju ove intelektualne reke ponornice iznova na površinu srpske javnosti, kao i demistifikaciji medijskog mita o „srpskoj desniciˮ. Jer ono što se do sada smatralo „srpskom desnicomˮ obično je bio samo derivat zapadnih političkih sistema bez mnogo veze sa autentičnom nacionalnom kulturom, dok je originalna „desna misaoˮ u Srba ništa drugo do centralna linija rodoljubive intelektualne misli u 20. veku, koja je praktično ostala van znanja i ravnanja savremenih generacija. Biti „srpski desničarˮ danas bez poznavanja ovih utemeljivača istinske „srpske desniceˮ odnosno onoga što su oni nazvali „novi nacionalizamˮ - znači isto što i graditi kuću bez temelja. Čemu lutanje po dalekim zemljama u pravcu traženja rešenja za naše nacionalne i državne probleme, kada u sopstvenoj tradiciji već imamo postavljena ključna pitanja i ponuđene brojne odgovore? „Srpska desnicaˮ je zapravo veliki povratak sebi i svome, u cilju ponovnog pronalaženja „puta koji vodi u životˮ.

Pročitajte još:RUSKI OGANJ: TOS-1 Buratino u Siriji (VIDEO)Šešelj: Srbija ne treba da uđe u Evropsku Uniju

Izvor: Pravda