Pravda

Sada tržište rada nije takvo, postoji velika disproporcija, velika ponuda i mala potražnja. To je činjenica. Jeftina snaga, iako se time ne hvalimo, može da utiče na potencjalne investitore – rekao je Vulin izražavajući nadu da će u meri u kojoj se privreda bude razvijala rasti i cena naše radne snage. Tržište rada je tržište na kome vlada čist zakon ponude i potražnje. Što je ponuda radne snage veća, plate su manje i obrnuto. Poslodavci, ako je svuda u svetu a ne samo kod nas, nastoje da dobiju kvalitetnu i jeftinu radnu snagu , jer su manji troškovi radne snage jedna od pretpostavki za rentabilno poslovanje. Oni imaju svoju računicu u koju se ogromna nezaposlenost i pod znakom pitanja velik kvalitet radne snage u Srbiji se "dobro" uklapaju. Jednostavno slaba privreda slabo i plaća radnu snagu i to je naša stvarnost. Da je  privreda ovde jača  ne bi u Srbiji radna snaga bila jedna od najjeftinijih u Evropi, a o jačini privrede i privrednom ambijentu odluke donosi država, a ne jeftina radna snaga. Naime, prema poslednjoj odluci srpske vlasti cena radnog sata je jedan evro. Koliko je to malo najbolje ilustruje činjenica da je ona u Bugarskoj 3,8, u Rumuniji 4,6 , Litvaniji 6,5 evra. Ili , da za isti rad radnici u Danskoj dobijaju 40,3 evra po satu, Belgiji 39,1, Švedskoj 37,4 evra. Evropski podaci pokazuju da je cena rada u industriji prošle godine bila najskuplja u Belgiji i u proseku je koštala 44,1 evra po satu, zatim u Danskoj 42,1 evra i u Švedskoj 41,8 evra. I ne samo to. Podaci pokazuju i da se u Srbiji najduže radi za najmanju platu. Tako je prosečna radna nedelja prošle godine u Srbiji bila 42,7 evra, a u ostalim evropskim državama prosečno 40 sati. Poređenja radi, zaposleni sa punim radnim vremenom u Rumuniji prošle godine imali su najdužu radnu nedelju u EU – 41 sat. Sociolog Srećko Mihailović, dobar poznavalac industrijskih odnosa i položaja radnika, objasnio je da je poznata činjenica da je ovde jeftina radna snaga i da su plate male. Međutim, on ističe da je veliko pitanje i koliko je naša jeftina radna snaga kvalifikovana. - Veliko je pitanje koliko ta radna snaga može da odgovori potrebama savremene tehnologije. Bojim se da ne, da naša radna snaga nije toliko kvalifikovana i da zbog velike nezaposlenosti nije u toku svih onih tehnoloških zahteva koji se danas stavljaju pred radnu snagu – ocenio je Mihailović. S druge strane, dodaje Mihailović, mi realno i ne bismo mogli očekivati strane investitore ako bi ovde bila skupa radna snaga, jer oni idu tamo gde mogu da zarade i dobro preračunavaju sve troškove. - Međutim, ne može se privlačenje stranih investicija zasnivati samo na jeftinoj radnoj snazi i njenoj obespravljenosti, a ne upitati se šta je s drugim uslovima koje država mora ispuiti da bi imala investitore. Šta je s lošom administracijom, silnim birokratskim preprekama, propisima... Znači, ima niz drugih problema koji odbijaju strane investitore i oni se ne mogu nadomestiti time što permanentno snižavamo radnu snagu i obespravljujemo radnike – zaključio je Mihailović. Ekonomista Goran Nikolić  objašnjava da je i to dokaz da Srbi nisu lenjivci i da su priče o tome da se na Zapadu mnogo radi, a u Srbiji lenstvuje bez osnova. - Služe da se opravdaju niska primanja i loš standard u zemlji. Zato ne bi trebalo da iznenađuje podatak da je radna nedelja u Srbiji među najdužim u Evropi, što je još jedna potvrda da mi nikada nismo bili lenj narod. Ono što nama nedostaje , da bismo dostigli produktivnost i plate razvijenih zemalja, jesu bolja tehnologija, razvijenije tržište, osvojene prodajne pozicije u inostranstvu i bar približno ista početna pozicija koju imaju preduzeća i firme razvijenih država. Volje za rad imamo, čak i u periodima krize ona nam nikada nije nedostajala – ocenio je Nikolić.