Pravda

"Zgrada Ministarstva odbrane uništena u NATO-napadu u Beogradu i dan-danas podseća na rat na Balkanu 1990-tih godina. Odmah iza ugla vlada nekada agresivni nacionalista Aleksandar Vučić", piše u današnjem štampanom izdanju Handelsblata, dodajući da se "nacionalno-konzervativni političar se danas predstavlja kao proevropski nastrojen političar kome su ekonomski interesi u prvom planu." "Upravo se vratio sa otvaranja važnog mosta između Srbije i Bosne i Hercegovine. U gojzericama, pomalo umoran posle jednoipočasovne vožnje automobilom, Vučić je seo u polukružnoj prostoriji za pregovore sedišta vlade", navodi list u uvodu intervjua sa srpskim premijerom. Gospodine premijeru, Srbija je centralna zemlja na Balkanskoj ruti migranata. Da li će problem izbeglica uticati na ekonomski oporavak vaše zemlje? - Nastavljamo kursom oporavka. Početkom novembra Komisija EU će saopštiti da će srpski bruto društveni proizvod ove godine porasti za 0,7 odsto. To je bolje od dosadašnjih procena. Ne vidim da izbeglice negativno utiču na našu privredu. Ali, situacija sa migrantima, koji sa Istoka, preko Srbije, idu na Zapad nije jednostavna, zar ne? - U Srbiji nema nervoze u ophođenju prema izbeglicama, kao što možemo primetiti u drugim zemljama regiona. Pri tom je u našu zemlju došlo dvostruko više migranata nego, na primer, u Mađarsku i Hrvatsku. Danas imamo 12.500 izbeglica u našoj zemlji. Pošto je Mađarska podigla ogradu, izbeglice idu preko Hrvatske. - Nezavisno od toga da li će Hrvatska podići ogradu na granici sa Srbijom, moja vlada neće podizati ograde na našim državnim granicama - ovo se odnosi i na granice sa Bugarskom i Makedonijom. Da li ste se razočarali u neke zemlje? - Upoznao sam mnoge političare koji su želeli da izvuku kapital iz ove izbegličke krize, a pri tom su se predstavljali kao veliki Evropljani. Međutim, čim je dovedena u pitanje njihova vlastita bezbednost ili njihova lagodna i prijatna situacija, brzo su promenili stav. Šta očekujete od EU i Nemačke? - Divim se Nemačkoj i skandinavskim zemljama, ali mrzim stav nekih aktera u našem regionu. Svakodnevno kukaju i jadikuju zbog velikog broja migranata koji pristižu na svom putu ka Zapadu. Pri tom izbeglice dolaze samo na dva ili četiri dana. U Hrvatskoj se zadržavaju manje od jednog dana, u Makedoniji kraće od osam sati. U Nemačkoj je drugačija situacija. Tamo migranti dolaze da ostanu. - Tačno, za Nemačku i Skandinaviju izbeglice nesumnjivo predstavljaju problem. Pomoć je potrebna njima, a ne nama. Da ponovim: Šta očekujete od EU? - Shvatamo s koliko se velikim teškoćama Nemačka i Švedska trenutno bore. Sada od EU očekujemo međudržavno i sveobuhvatno rešenje. Kažem jasno i glasno da ni na koji način nećemo izbegavati svoje obaveze u rešavanju problema sa izbeglicama. Daćemo sve od sebe, želimo da pomognemo i time pokažemo da smo deo Evrope. Da li vidite opasnost od povećanja panike u Jugoistočnoj Evropi zbog hrvatske ili mađarske politike bezbednosti i kontrole granica? - Čak i ako nacionalisti budu dizali paniku, mi ćemo voditi brigu o migrantima. Mi smo jedina zemlja na Balkanskoj ruti koja nikada nije bacala suzavac na izbeglice. Hoće li se navala izbeglica smanjiti tokom zime? - Broj migranata će se zbog vremenskih uslova - na primer, na putu preko mora do Grčke - privremeno smanjiti. Međutim, za ljude koji beže zbog rata Evropa ostaje cilj kako bi mogli bolje da žive. To je potpuno razumljivo. Kancelarka Angela Merkel je izložena pritiscima. Strahujete li da bi Nemačka mogla da zatvori granice za izbeglice? - Sve oči su uprte u Nemačku. Ojačana globalizacijom, Nemačka danas, zajedno sa Austrijom, predvodi Evropu. Zatvaranjem granice Nemačka bi uputila poruku da želi da se otarasi svih nas. Ne verujem u to. Angela Merkel je istinska vodeća ličnost u Evropi. Svi mi čekamo na njene predloge rešenja. Ja sam na strani gospođe Merkel. Nemačka i kancelarka mnogo su dale Istočnoj Evropi, pa i mojoj zemlji. Imamo mnogo nemačkih investitora, koji danas u Srbiji zapošljavaju 30.000 ljudi. To se ne bi desilo bez širokogrude podrške nemačke vlade. To nećemo zaboraviti. Šta su vaši prioriteti? - Moj cilj je da reformama dam podsticaj privredi. Na primer, moramo privatizovati više državnih preduzeća. Želimo da spustimo državni deficit na manje od tri odsto. Istovremeno širimo infrastrukturu brojnim projektima. Do kraja godine ćemo potpisati ugovore za čitav niz građevinskih projekata. Cilj mi je rast BDP-a za više od dva odsto u narednoj godini. Kako Srbija može postati privlačnija za strane investitore? - Mnogo toga smo već promenili nabolje. Na primer, prošle godine smo Zakon o radu učinili fleksibilnijim. Osim toga, uveli smo novi Zakon o privatizaciji i pojednostavili izdavanje dozvola za građevinske projekte. Daleko od toga da sam zadovoljan. Moramo još intenzivnije raditi na smanjenju birokratije. Nije to, međutim, vaš jedini problem. Da podsetim, recimo, na nedostatak pravne sigurnosti. - Reforme pravosuđa biće glavna tema naših razgovora sa Komisijom EU u proleće sledeće godine. Veća pravna sigurnost je veoma važna za nas. Još jedna tema je poreska konsolidacija. Naš državni deficit je u međuvremenu pod kontrolom. Zbog toga sam siguran da je Srbija na dobrom putu.

Pročitajte još: 

• Šutanovac prozvao Vučića na Tviteru: Kukavice!
• ĐURIĆ SE OGLASIO: SSP potvrđuje da Kosovo nije država
• Obradović objavio knjigu „Srpska desnica“

A šta je sa sveprisutnom korupcijom? Da li oligarsi i dalje vladaju Srbijom? - Ranije oligarsi nisu samo vladali privredom, već i celokupnim životima ljudi. Danas to više ne čine. Oni samo vode uspešna preduzeća. Nemaju više uticaja na banke kako bi se domogli neobezbeđenih kredita. Veoma sam ponosan zbog toga što smo dostigli visok nivo nulte tolerancije prema korupciji. Naš problem je, međutim, što pravosuđe i organi krivičnog gonjenja još ne rade dovoljno efikasno. Postupci traju i do 20 godina, što je jednostavno ubitačno. Posle dvadeset godina više nema pravde. Izvor: Blic