Najnovije

Zašto je Nemačka izbeglicama krajnji cilj?

Izbeglice su u svom kretanju usmerene na tek nekoliko zemalja Unije, pre svega na Nemačku. Stručnjaci navode da izbeglice Nemačku gledaju kao zemlju socijalne sigurnosti gde lako mogu da se integrišu u društvo.
Izbeglice (Foto: Jutjub)

Izbeglice (Foto: Jutjub)

Hladno more, pa bar pet granica na putu do najželjenije zemlje. Sa Bliskog istoka čini se svi žure ka Nemačkoj. Prošle godine skoro svaki četvrti migrant koji je prolazio kroz Srbiju želeo je u Nemačku, svaki sedmi u Švedsku, a svaki deseti u Austriju. Staru statistiku potisli su novi podaci sa terena. Poslednjih dana humanitarne organizacije kažu da čak 80-90 odsto izbeglica nema dilemu, cilj je Nemačka. "U njihovim glavama postoji predstava da je to zemlja socijalne sigurnosti. Imaju odlične programe integracije, podrazumevaju da proces upoznavanja običaja sredine gde će živeti počinje još tokom postupka azila", objašnjava Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava. Motivi su osim rođačkih veza i socijalna davanja, koja uz krov nad glavom podrazumevaju i 143 evra po članu porodice. Ali motiviše i brzi pristup tržištu rada. Posle Nemačke izbeglice rado biraju i skandinavske države blagostanja, ali i Holandiju. Pomoć je velikodušna. "Dobijaju 10.000 evra pomoći da nauče holandski jezik, da savladaju običaje i to su bespovratna sredstva", ističe Kovačević. Bespovratna sredstva Mađarska je uložila u izgradnju zida, koji možda najbolje oslikava stav Višegradske četvorke, jasan i u izjavama poljskih, čeških i slovačkih lidera da izbeglice nisu dobrodošle. Austrija, na distanci, prevozi ih do nemačke granice. Velika Britanija na velikoj udaljenosti i sa jasnom porukom: primićemo 20.000 ljudi u narednih pet godina. U istom periodu Berlin bi mogao da prihvati do dva miliona ljudi. Iako lider u rešavanju krize, ne može sam da podnese teret. "To Nemačka radi, da insistira na solidarnosti i da teret podeli među zemljama članicama EU, onda svaka zemlja preuzima pojedinačnu odgovornost za svoja postupanja i to je onda pitanje da li imamo EU", kaže Vladimir Petronijević iz Grupe 484. Pitanje koje muči i Brisel, teže pada Berlinu. U jeku izbegličke krize pola miliona ljudi za devet meseci je više nego što Nemačka može da podnese. Prvi korak u promeni politike azila pogodiće azilante sa Balkana. Vratiće ih kući po ubrzanoj proceduri. Sudbina ostalih se razmatra, jedini za koje se ne planira brz povratak su Sirijci.

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA