Pravda

Time je još jednom podsetio na važnost ovog posla koji će „Srbijagas” raditi sa „Gaspromom”, za koji je Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, rekao da vlada neće morati da daje dodatne garancije i novac, već će se posao realizovati kroz projektno finansiranje. S obzirom na to da je propao projekat „Južni tok”, koji su Rusi hteli da grade preko Srbije, a da naša zemlja za sada nije viđena ni u jednom od alternativinih tokova, proširenje skladišta je u ovom času jedini spas za Srbiju. U drugu fazu modernizacije skladišta Banatski Dvor trebalo bi da se investira 65 miliona evra bez izgradnje pratećih gasovoda. Kapacitet skladišta bi posle proširenja iznosio milijardu kubika, proizvodnja do 10 miliona kubika dnevno, a utiskivanje gasa sedam miliona kubika. Upitan za koji period bi Srbija bila mirna s utisnutih milijardu kubika gasa, Bajtović iz Moskve kaže, da sve zavisi od toga koliko gasa budemo trošili. – U aktuelnim uslovima to je pola godišnjeg uvoza gasa. Ako uzmemo u obzir samo potrošnju stanovništva i toplana te količine su dovoljne za dve grejne sezone. A ako bi radila i industrija mi bismo i sa domaćom proizvodnjom gasa pokrili bar šest zimskih meseci. Koja god da je matematika u pitanju, sve one povećavaju stabilnost snabdevanja i konkurentnost prilikom nabavke gasa, što je vrlo važna stavka, objasnio je juče Bajatović. Istovremeno se ozbiljno razmišlja i o izgradnji novog podzemnog skladišta u Itebeju o čemu će se razgovarati iduće godine. Investicijom od 150 do 170 miliona evra, Srbija bi imala kapacitete za skladištenje dve milijarde kubnih metara gasa, što u potpunosti pokriva, godišnju potrošnju, kaže Bajatović. Srbija je još 2009. godine bila u završnoj fazi pregovora s jednom slovačkom kompanijom o izgradnji ovog podzemnog skladišta gasa. Iako Bajatović juče nije hteo to da komentariše, u dobro obaveštenim poslovnim krugovima, saznaje se da se u Moskvi dogovarao i zajednički nastup „Gasproma” i „Srbijagasa” na tržištima zemalja bivše Jugoslavije i to u oblasti tečnog i komprimovanog prirodnog gasa. Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas, kaže da za sada postoje dve lokacije na kojima bi rezervoari mogli da se izgrade – Ostrovo i Itebej. S tim što bi Ostrovo koje se nalazi južno od Save i Dunava, odnosno kod Kostolca, bilo mahom za domaće potrebe, budući da je reč o skladištu manjeg kapaciteta – oko 160 miliona kubika gasa. Izgradnjom Itebeja pokrile bi se ne samo domaće potrebe, već bi se gas prodavao i onima kojima bi u tom trenutku nedostajao. Ispitivanja su pokazala da je reč o lokalitetu koji raspolaže kapacitetima za eksploataciju u narednih dvanaest godina. Na istom mestu otkrivene su i rezerve nafte parafinskog porekla. Na teritoriji Vojvodine postoji još ispražnjenih ležišta – u Žitištu (kapaciteta 400 miliona kubika), kao i polja „Begejci” jedan, dva i tri (kapaciteta od 180 do 350 miliona kubnih metara). U blizini Banatskog Dvora su i ležišta „Tilva”, „Međa tri” i „Mokrin”. Kapacitet potencijalnog sistema podzemnog skladišta u Vojvodini procenjuje se na 2,5 do tri milijarde kubnih metara gasa.

Pročitajte još:Putin kreće u ofanzivu, ali ovaj put ne u SirijiNa kakav vojni sporazum sa Rusijom će se usuditi Vučić, hoće li smeti da traži S-300?

Izvor: Politika