Pravda

Iz ove organizacije su ocenili da "koliko je potrebno učiniti Crnu Goru interesantnom destinacijom za inostrane investicije, toliko je važno ne rizikovati bilo koji vid diskreditacije države zbog načina dodeljivanja tog vida državljanstava". Prijem osoba u počasno državljanstvo predlažu predsednici države, Skupštine i Vlade, a o prijemu odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova "uz mišljenje organa uprave nadležnog za oblast u kojoj su ova lica predložena o tome da postoji interes Crne Gore za primanje datog lica u crnogorsko državljanstvo". Najviše odluka o prijemu - 99, potpisao je za vreme svog mandata ministar unutrašnjih poslova Ivan Brajović, Jusuf Kalamperović potpisao je 50, dok je Raško Konjević do sada potpisao 54 odluke. Predsednik Crne Gore predložio je četiri osobe od kojih su dva predloga usvojena a dva ne, dok je predsednik Skupštine predložio devet osoba, od kojih je šest dobilo počasno državljanstvo. Predsednik Vlade nije dostavio tražene informacije CGO-u, i žalbeni postupak pred Agencijom za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama je u toku. Zato ne postoje podaci o broju lica koja je predložio i da li su sve preporuke usvojene, ali je jasno da je preostalih 195 lica dobilo počasno državljanstvo na preporuku premijera, naveli su iz CGO. Prema rečima analitičara, profesora Srđana Vukadinovića, dobijanje crnogorskog državljanstva je oblast u kojoj se ne poštuju zakoni, a veliki je broj zloupotreba. Veliki broj profesora i uglednih naučnih i kulturnih radnika koji su u Crnu Goru došli devedesetih iz BiH, ili desetak godina kasnije sa Kosova, nije dobio državljanstvo, iako su ga svojim radom zavredili. Još uvek neki ugledni profesori koji su u Crnoj Gori 15 i više godina nemaju državljanstvo. Sa druge strane, imamo slučaj da ljudi koji su u svojim državama na poternicama dobijaju državljanstvo Crne Gore, što definitivno šteti ugledu države, kaže Vukadinović. On dodaje da je stvar vrlo jednostavna: - Državljanstvo možete dobiti na osnovu braka, boravka, ili upisom. Dakle, zakon je jasan, ali se, nažalost, ne poštuje. Problem je u tome što se državaljanstva dodeljuju na osnovu kumovskih i klanovskih veza i prema ličnim nahođenjima, pa se tako događa da belosvetski kriminalci, pod plaštom biznismena, kupe crnogorsko državljanstvo za nekoliko stotina hiljada evra. Oni u stvari kupuju slobodu jer ih to državljanstvo štiti od izručivanja državi koja ih potražuje - kaže Vukadinović. On naglašava da je najveći problem Crne Gore što nije pravna država i što ne postoje jake institucije. - Ne može država biti harizma jednog čoveka, već isključivo jake institucije - zaključuje Vukadinović.

MUP demantuje istraživanje

Netačno je da su predsednici Vlade Crne Gore, kojih je u periodu na koji se odnosi istraživanje, bilo dva, a ne jedan kako navode u CGO-u, predložili 195 lica za prijem u crnogorsko državljanstvo po članu 12 Zakona o crnogorskom državljanstvu, već je njihovih bilo 26 predloga, navodi se u jučerašnjem reagovanju MUP-a i dodaje da je netačna tvrdnja da MUP, u postupku prijema u crnogorsko državljanstvo, za lica koja državljanstvo stiču po članu 12, ne sprovodi postupak provere. Za sva ova lica, kako se navodi, se vrše provere koje sprovodi Agencija za nacionalnu bezbednost, kao i provere da li je za licem raspisana međunarodna poternica, o čemu postoje dokazi u predmetima. U reagovanju stoji i da je netačna tvrdnja da na desetine hiljada građana čeka na dobijanje crnogorskog državljanstva. Od početka primene Zakona o crnogorskom državljanstvu zaključno sa 1. 10. 2015. godine, Ministarstvu unutrašnjih poslova je ukupno podneto 33.389 zahteva za sticanje crnogorskog državljanstva prijemom. U ovom periodu ukupno je rešeno 32.546 zahteva. Od ukupno rešenih zahteva 26.532 je pozitivno rešeno, odbijeno je 2.235 zahteva, obustavljen postupak za 2.774 zahteva, odbačeno 984 zahteva i prekinut postupak u 21 slučajeva. Na dan 1. 10. 2015. godine, u Ministarstvu ima 843 nerešena zahteva za prijem u crnogorsko državljanstvo, od toga su izdate 442 garancije, tako da se u radu nalazi 401 zahtev.

Optužen, a počasni

U CGO su kao pozitivne primere počasnog državljanstva izdvojili objavljivanje preporuka za fudbalera Saveljića i za porodicu Kapičić dok su, kako su naveli, najviše pažnje izazvali primeri dodela počasnih državljanstava po ekonomskom osnovu Piteru Manku, glavnom investitoru "Porto Montenegro" projekta, Natanijelu Rotšildu, koji takođe ima udela u toj investiciji, kao i Petrosu Statisu, vlasniku nekoliko firmi u Crnoj Gori koje imaju svoje razvijene poslove u oblasti turizma, medija i slično. Najkontroverzniji primeri koji su privukli negativnu pažnju su dodela počasnih državljanstava Taksinu Šinavatri, tajlandskom premijeru koji je bio osuđen za korupciju u matičnoj državi, kao i Mohamedu Dahlanu, bivšem palestinskom ministru bezbednosti, koji je optužen za milionsku prevaru i kršenja ljudskih prava. Iz CGO su ocenili da se, u značajnom broju osoba koje su dobile počasna državljanstva, radi o javnosti nepoznatim licima, bez jasnog obrazloženja i javnog objavljivanja predloga i konačnih odluka.

Pročitajte još:Na kakav vojni sporazum sa Rusijom će se usuditi Vučić, hoće li smeti da traži S-300?LAZANSKI: Sirijci bu da Rusi dobiju rat za njih, Asadove trupe umorne

Izvor: Večernje novosti