Pravda

Nakon posete premijera Aleksandra Vučića Rusiji, nisu se mogli čuti nikakvi politički tonovi različiti od onih koji se ponavljaju unazad već duže vreme – Srbija neće usklađivati svoju spoljnu politiku evropskoj i neće se pridružiti sankcijama Ruskoj Federaciji, odnosno nastaviće čak da produbljuje i ekonomsku i političku saradnju. Kritike zbog takvog odnosa, koje stižu od evropskih čelnika i diplomatskih predstavnika zapadnih zemalja, međutim, sve su učestalije, a neretko se poziv da Srbija uskladi svoju politiku sa evropskom pominje i kao sledeći jasan uslov za nastavak integracija u EU, odmah posle ispunjavanja kriterijuma u pregovaračkom procesu, za otvaranje poglavlja 35 – o Kosovu. Sagovornici iz Vlade Srbije ukazuju da je svima jasno šta bi trebalo učiniti za ubrzanje i ispunjavanje zadataka na evropskom putu, ali i da to u ovom trenutku nije moguće zbog gasne zavisnosti Srbije od Rusije. Oni ukazuju, takođe, da nije jednostavno i lako zahladiti odnose sa takvom silom kao što je Ruska Federacija. „Nemamo mi problem sa evrointegracijama. Problem je što zbog gasne zavisnosti i izvoza, kakav god da je, ne možemo da se odreknemo saradnje sa takvom silom kao što su oni“, ističu sagovornici. Upitani zbog čega se onda ti odnosi produbljuju, izvori napominju da države EU imaju dvoličan odnos prema tom problemu. „Dan pre nego što se Aleksandar Vučić sreo Vladimirom Putinom, sa predsednikom Rusije sreo se nemački potpredsednik vlade da razgovara o ekonomskoj saradnji. A na dan kad je srpski premijer imao sastanak sa Putinom, imao ga je i Nikola Sarkozi, verovatno budući predsednik Francuske. To je krajnje dvoličan odnos, Srbiji zameraju, a sami se sa ruskim zvaničnicima sastaju i uređuju ekonomske aranžmane“, ističu izvori iz Vlade Srbije. Izvori tvrde da tokom posete premijera Srbije Rusiji nije bilo govora o političkim temama, već isključivo ekonomskim, ali napominju da upravo te teme određuju visoku politiku odnosa dve države. Zaključak je da Srbija nije u prilici da izađe u susret onome što bio dredilo opredeljenost evropskim integracijama, a što se ispostavlja u kontekstu zahlađenja odnosa sa Ruskom Federacijom, zbog ucenjenosti gasom, ali i trgovinskih odnosa, koji, jasno je, nisu na zavidnom nivou, ali se moraju održavati. Premijer Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da Evropska komisija traži od Srbije da raskine sporazum o slobodnoj trgovini koji ima sa Rusijom. Medvedev je, kako su prenele agencije, ovo rekao u Dušanbeu na sednici Saveta šefova vlada Zajednice nezavisnih država. Medvedev je podsetio da je trenutno na snazi sporazum o slobodnoj trgovini koji su sklopili zvaničnici Rusije i SRJugoslavije 28. avgusta 2000. godine. Istovremeno nastupanje u dvezoneslobodne trgovine - Rusije i EU nije moguće, rekao je Medvedev istakavši da je o tome razgovarao sa srpskim premijerom Vučićem. “Sada, kada se Srbija sprema da stupi u EU, Evropska komisija zahteva da se raskine ovaj sporazum. Tako da su naši strahovi potpuno opravdani”, istakao je Medvedev. Prema njegovim rečima, Srbija je molila Rusiju da proširi sporazum trgovine na još nekoliko proizvoda. Ovakvi zahtevi povezani su sa uvođenjem embarga Rusije na određenu robu sa Zapada. Srbija je predložila da se sporazum proširi na šećer, cigarete, alkohol, meso i vozila, preneo je ruski premijer.