Pravda

Diplomate su se sastale u Briselu kako bi razgovarale o načinima za kontrolu priliva imigranata koji dolaze sa Bliskog iskota preko balkanskih zemalja. Predlog civilne misije uključen je u dokumenat koji je pripremio Luksemburg, nosilac rotirajućeg predsedništva Saveta EU. Dokument tek treba da prođe diskusiju i još ne predstavlja zvaničan stav, ali će morati da bude razmotren pre sastanka ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova EU zakazanog za 9. novembar. Luksemburška vlada predlažila je da "se mora uzeti u obzir građanska misija kako bi se prilagodili trenutnoj situaciji na terenu", ali dodatni detalji nisu obelodanjeni. Diplomate blisko upoznate sa diskusijom, kažu da bi takva misija bila slična operaciji Evropske unije sprovedenoj 2005. za pružanje podrške oko upravljanja granicom između Ukrajine i Moldavije. Takva misija uglavnom uključuje stručnjake za granične kontrole i policijske zvaničnke iz zemalja EU, a pod nadzorom evropske Službe za spoljne poslove. Predlog je stigao nakon hitnog sastanaka održanog u nedelju na kojem je prisustvovalo 11 lidera uključujući i tri izvan EU. Tada je dogovren akcioni plan u 17 tačaka čiji je cilj kontrola protoka izbeglica duž trase zapadnog Balkana. Međutim, zemlje su kasnije upozorile da će im biti neophodna dodtna pomoć oko implementacije sporazuma. - Mere bi trebalo sprovesti što je pre moguće ukoliko želimo da izbegnemo tragediju - rekao je portparol Komisije. Lideri su se na mini-samitu složili da Grčka obezbedi prihvatilišta za 30.000 izbeglica do kraja godine i za dodatnih 20.000 uz pomoć međunarodnih organizacija poput UNHCR. Dodatnih 50.000 izbeglica biće smešteno na drugim mestima duž rute zapadnog Balkana. - Grčka je otpočela razgovore sa UNHCR oko smeštaja za 20.000 izbeglica - rekao je evropski zvaničnik. Lideri su se takođe dogovorili i da poboljšaju koordinaciju između glavnih gradova postavljanjem vladinih kontaktnih tačaka u ministarskim kancelarijama kako bi raspravljali o protoku imigranata i izbegli slanje izbeglica preko granica bez obaveštavanja komšijske zemlje. Ove kontaktne tačke su već postavljene i zvaničnici su juče popodne obavili video-konferenciju kako bi procenili napredak i pokušali da postignu dogovor oko toga u kojim zemljama će se izgraditi objekti za prijem dodatnih 50.000 izbeglica. Ipak, i pored obećanja, do kraja godine obezbeđeno je samo 12.000 mesta. Slovenija i Hrvatska obavezale su se na 2.000 mesta, Srbija 3.000 i Austrija 5.000. Slovanija dodatno razmatra uvođenje "tehničkih barijera" kako bi kontrolisala protok izbeglica, rekla je Vesna Giorkos Žnidar, ministarka unutrašnjih poslova. Ona je dodala i da Slovenija ne planira podizanje bilo kakvih ograda sličnih onima na granici Srbije i Mađarske. Austrija je ranije već objavila da će sprovesti "tehničke barijere" na granici sa Slovenijom da bi kontrolisala protok hiljada imigranata koji dnevno pređu na austrijsku teritoriju.