Pravda

Inače, gospodin Stepašin je sada predsednik Imperatorskog pravoslavnog palestinskog društva i vrlo uticajan u najvišim krugovima ruskog političkog establišmenta. Interviju prenosimo u celosti. Gospodine Stepašin, može li se reći da svet opet živi u hladnom ratu? Klasično gledano možda i ne, ali veoma smo blizu da živimo opet u novom hladnom ratu. Ipak, postoje razlike, nekada su bila suprotstavljena dva sistema, komunizam i kapitalizam, to je bila trka između ta dva sistema, danas komunizma više nema. Sada je sve drugačije, Evropa, odnosno EU, pod potpunom je dominacijom Amerike. Što se tiče trke u naoružanju, ne vidim razloga i smisla da u tu trku ulazimo na nekadašnji način. Postoje i asimetrični odgovori. Kada kažete da je EU pod potpunom dominacijom SAD, da li to vredi i za Nemačku, ima li Nemačka danas samostalnu spoljnu politiku? Da li vi mislite da Nemačka danas ima samostalnu spoljnu politiku u odnosu na SAD? Sa Vilijem Brantom Nemačka je imala samostalnost, sada sa gospođom Angelom Merkel ona tu samostalnost nema. Zapravo, Nemačka je danas veliko rusko razočarenje, ali to je moj lični stav. Kako gledate na stav Vašingtona o američkoj izuzetnosti? Zanimljivo je da takvih američkih stavova nije bilo u vreme postojanja Sovjetskog Saveza, Amerika tada nije govorila da je jedina svetska supersila, da je izabrana nacija. Vidite li u takvim stavovima i neku opasnost? Bezuslovno, to je vrlo opasno. Pokazali su to i događaji 1999. u Jugoslaviji, kasnije i u Iraku, Libiji. Samo Rusija i Kina mogu danas da pariraju Americi u dominaciji svetom, možda je tu i Iran sa svojom tradicionalnom antiameričkom pozicijom. Pa između Vašingtona i Teherana došlo je do otopljavanja odnosa? To je samo igra, ekonomski korisna za SAD u trouglu SAD–Izrael–Iran. Istorijski, religiozno Iran nikada neće biti saveznik sa SAD. Da li su vas i Francuzi razočarali svojom spoljnom politikom u poslednje dve godine? Iako Francuzi nastoje da kaobajagi imaju neki svoj poseban stav, današnja Francuska je druga država u odnosu na Francusku De Gola i Fransoa Miterana. Miteran je bio poslednji nezavisan i samostalan francuski državnik i predsednik. Kako gledate na svoje bivše saveznike iz Varšavskog ugovora, na Bugare, Poljake, Mađare, Čehe, Rumune. Oni vam sada zatvaraju vazdušne koridore, uveli su vam sankcije, prednjače u antiruskim potezima Zapada. Nikada nam oni nisu bili iskreni saveznici, Prvi i Drugi svetski rat su to i dokazali. Uostalom, pogledajte samo političku retoriku koja sada dolazi iz Sofije. Još je ruski car Aleksandar Treći rekao da Rusija ima samo dva saveznika: rusku vojsku i rusku flotu. Mogli ste to sada da vidite i u Siriji. Da li je Rusija svojom flotom, koju je rasporedila pred obale Sirije, zapravo, sprečila američko bombardovanje te zemlje? Da, sprečili smo tada Amerikance da bombarduju armiju Sirije i državu Siriju. Nismo dozvolili da se ponovi greška iz Libije 2011. godine, kada je rezolucija Saveta bezbednosti UN zloupotrebljena protiv Libije i njenog tadašnjeg rukovodstva. Kako procenjujete američkog predsednika Obamu? Jak ili slab predsednik? Vi ste bili šef Federalne službe bezbednosti, naslednice KGB-a. Najjači američki predsednik svakako je bio Ruzvelt, svi ostali su bili daleko slabiji predsednici. Uglavnom slede liniju svojih partija i finansija. Posle Baraka Obame, možda Hilari Klinton? Po onome što znamo o Hilari Klinton dok je bila državni sekretar SAD, ona za Rusiju nije dobra opcija. Iako ličnost predsednika i izbori u SAD ne utiču mnogo na spoljnopolitički kurs zemlje. Turbulencije na prostoru nekadašnje Jugoslavije, Crna Gora, NATO, Srbija kao vojno neutralna država? Ne podržavamo proširenje NATO-a. Zbog toga što je posle raspada, raspuštanja Varšavskog ugovora bilo logično da se raspusti i NATO. Tako je Moskvi i obećano od Amerike. Kada je Srbija u pitanju, mi želimo da sa Srbijom, kao bratskom zemljom, razvijamo sve odnose, da jačamo srpsku ekonomiju. Time se sada bavi i Vlada Srbije, koja je u poseti Rusiji. No, ubuduće treba da jačamo i vojnu saradnju. Da li je 7. oktobar 2015. i lansiranje ruskih krstarećih raketa na ciljeve u Siriji svojevrsna geopolitička prekretnica u novijoj svetskoj istoriji? Hteo bih da je tako. Radostan sam što su naši vojnici pokazali visok stepen naše vojne spremnosti. Deo političke javnosti u Srbiji uvek postavlja pitanje: gde su Rusi bili 1999. da nam pomognu? Nismo podržali bombardovanje Jugoslavije 1999, Primakov je okrenuo svoj avion iznad Atlantika i nije otišao u zvaničnu posetu SAD. Samo okrenuo svoj avion. Šta smo mi u Srbiji od tog okretanja aviona imali? Rusija je te 1999. godine bila druga država, bilo je to drugo vreme. Tada se nama, to jest nekima u Rusiji puno sviđalo da nas vole i javno hvale Amerikanci, Nemci, Francuzi. Sada je Rusija potpuno druga zemlja, mnoge stvari su shvaćene. Nikada se više ne može ponoviti 1999. godina.

Pročitajte još:Sirijskoj armiji se predao ceo odred komandosa Islamske državeGlobal Times: Kinezi će morati da se sučele sa Amerikancima u Južnom kineskom moru

Izvor: Politika