Pravda

Rezultate ove studije predstavila je profesorka dr Ana Mitrović Jovanović, načelnica dnevne bolnice u GAK "Narodni front", na nedavnom Simpozijumu ginekologa. - Ono što je zajedničko svim uzrocima muške neplodnosti je prisutnost oksidativnog stresa - kaže dr Mitrović. - U tkivu testisa, kao i u svakom delu našeg organizma stvara se određena količina slobodnih radikala. Oni se, zahvaljujući fiziološkim endogenim mehanizmima eliminišu, međutim, kada količina slobodnih radikala i oksidativni stres prevaziđu mogućnost organizma da eliminiše štetni efekat, tad nastaje bolest. Tako osetljive ćelije plemenitog epitela testisa podležu promenama koje dovode do negativnih rezultata spermograma. Profesorka Mitrović objašnjava da je inicijalna ideja bila to što bez kiseonika ćelije ne funkcionišu optimalno, pa su pokušali da ispitaju da li hiperbarična komora može da ima efekta kod poboljšanja spermograma. Kiseonik je u ovoj terapiji upotrebljen kao lek, jer, ako se ne primeni na odgovorajući način, on može da naškodi pacijentu. U tretmanu se tačno mora odrediti pod kolikim pritiskom treba koristiti kiseonik i u kom vremenskom periodu, da bi mogli uopšte da se očekuju dobri rezulatati. Primenom ove terapije obezbeđuje se kiseonik tamo gde on ne može da stigne uobičajenim putem. U normalnim okolnostima, 97 odsto kiseonika se prenosi hemijski vezano za hemoglobin, a tri odsto je takozvani fizički rastvoren kiseonik. U hiperbaričnim uslovima, pojašnjava dr Mitrović, kako se povećava pritisak tako raste količina upravo ovog fizički rastvorenog kiseonika. Tako se u tkivu količina kiseonika povećava za 16 do 22 puta, ali za ovakvu oksigenaciju nije potrebna prisutnost kapilara. To je prednost hiperbarične komore, jer kiseonik u komorama stiže i tamo gde nema kapilara. Tokom istraživanja ukupno je obrađeno 97 pacijenata: 60 njih tretirano je u hiperbaričnoj komori, dok je 37 pacijenata bilo u kontrolnoj grupi. Oni su deset dana zaredom tretirani u komori pod pritiskom od 2,5 atmosfera, u trajanju od 70 minuta dnevno. Tokom terapije, kao i u naredna dva meseca, uzimali su terapiju visokih doza antioksidanasa. Muškarci iz kontrolne grupe uzimali su samo terapiju antioksidanasa. - Antioksidansi su obavezni jer bez njih bi terapija kiseonikom imala negativan efekat. U hiperbaričnim uslovima, naime, indukuje se imunološki odgovor, odnosno javlja se fagocitoza, proces u kome bela krvna zrnca uništavaju viruse ili bakterije koje cirkulišu u krvi - kaže dr Mitrović. Profesorka objašnjava da se indukcijom fagocitoze oslobađa azot-monoksid, a on je najagresivniji slobodni radikal. Ako on ne bude pokriven visokom dozom antioksidanasa, pacijentu će se naneti više štete nego koristi. Prva kontrola spermograma nakon sedam do 10 dana terapije pokazala je malo veći broj spermatozoida u grupi muškaraca koja je bila u hiperbaričnoj komori. Ukupan broj spermatozoida, po završetku novog ciklusa spermatogeneze, pokazao je značajno bolji rezultat. I pokretljivost spermatozoida posle deset dana hiperbarične oksigenacije se znatno povećao, a taj procenat pokretnih spermatozoida se održao i nakon dva ili tri meseca posle terapije.

Pročitajte još:PREVARA: Zašto se trpi!?SEKSUALNI OTISAK: LJubav se rađa u četiri sekunde

Pomaže i ženama Hiperbarična oksigenacija možda ima i veći efekat u lečenju ženske neplodnosti. Tretiranje kiseonikom pacijentkinja kod kojih nije bio poznat uzrok neplodnosti, dovelo je do bolje prokrvljenosti sluzokože materice, a u naredna tri meseca od terapije 70 odsto pacijentkinja je zatrudnelo. Stručni rad na ovu temu doktorka Ana Mitrović objavila je pre 10 godina, i dobila prvu nagradu na Evropskom kongresu hiperbarične i podvodne medicine na Korzici. Izvor: Večernje Novosti