Pravda

Tadić je za Večernje Novosti komentarisao stav Čedomira Jovanovića, predsednika LDP-a, o Zajednici srpskih opština na Kosmetu i tom prilikom rekao: – Svakome ko nešto razume o politici jasno je da Briselski sporazum ne obezbeđuje opstanak Kosova unutar pravnog sistema Srbije, a time i njegov suverenitet, jer on upravo uspostavlja pravni sistem Republike Kosovo na njegovoj čitavoj teritoriji. Stoga je i proglašavanje ZSO velikom istorijskim ostvarenjem, u najmanju ruku tragikomično. I zato ne treba obmanjivati ni sebe ni javnost neodgovornim kvazipatriotskim izjavama. Tadić je ovom izjavom stao u red onih koji su Briselski sporazum još uoči njegovog potpisivanja 2013. godine ocenili kao "veleizdaju". Lider Socijal-demokratske stranke je jučerašnjom izjavom potvrdio da je Briselski sporazum praktično "izdaja" i protivustavna radnja, jer uspostavlja pravni sistem "Republike Kosovo" na teritoriji te srpske pokrajine. Interesantno je da je Tadić 2013. godine pohvalio Briselski sporazum, pa je tako u sedištu NDI (Nacionalni demokratski institut) u Vašingtonu odao priznanje tadašnjim vlastima za postizanje ovog sporazuma za koji danas tvrdi da znači u praksi "nezavisnost Kosova". Bivši predsednik Srbije rekao je u Nacionalnom institutu za demokratiju, 12. oktobra 2013. godine, da je pozitivna stvar koju je sadašnja vlada uradila postizanje Briselskog sporazuma, ali je napomenuo da je to politički proces koji je započela prethodna vlast, dijalogom sa Prištinom kao i inicijativama u Ujedinjenim nacijama. Danas, međutim, Tadić otvoreno priča o Briselskom sporazumu kao svojevrsnom državnom udaru i dokumentu koji ustrojava "nezavisnu Republiku Kosovo". U važećem Krivičnom zakoniku Republike Srbije formalno više ne postoji krivično delo veleizdaje, ali postoje dela iz člana 306. KZ-a Priznavanje kapitulacije ili okupacije i iz člana 307. Ugrožavanje teritorijalne celine. Za delo iz člana 306. gornja granica kazne nije određena, odnosno podleže ustavnom ograničenju od 40 godina zatvora, dok je za delo iz člana 307. maksimalna kazna zatvora 15 godina. Ostaje da se vidi koji je sledeći potez Javnog tužilaštva i da li će reakcije uopšte biti, jer su tvrdnje bivšeg predsednika Srbije o Briselskom sporazumu veoma ozbiljne i Dačiću kao potpisniku Briselskog sporazuma, te drugim odgovornim tadašnjim članovima Vlade Srbije, na teret stavlja najteža krivična dela za koja Krivični zakonik Republike Srbije određuje i do 40 godina zatvorske kazne. Podsećamo, Ustavni sud Srbije se proglasio nenadležnim za pitanje ocene ustavnosti Briselskog sporazuma. Predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević izjavio je 27.10.2013. da su postupci ocene ustavnosti i zakonitosti briselskog sporazuma i vladinih uredbi koje iz njega proističu u toku i kao neosnovane odbacuje kritike predlagača, da se ti postupci odugovlače. “Ustavni sud je uvažio zahtev Vlade Srbije da zastane u postupku u odnosu na osporene uredbe – o administrativnim prelazima, matičnim knjigama, katastru i priznavanju fakultetskih diploma – uz istovremeno određenje roka od šest meseci za otklanjanje uočenih neustavnosti. Taj rok još nije protekao, a do do tada Vlada svojim odlukama može preduzeti mere za otklanjanje neustavnosti”, rekao je Slijepčević Tanjugu. Sama ova izjava predstavlja priznanje da Ustavni sud Srbije radi po zahtevima Vlade Srbije, što je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, po kome sudska i izvršna vlast moraju biti odvojene i kojim se garantuje nazavisnost i objektivnost Ustavnog suda Republike Srbije. Takođe predsednik Ustavnog suda, konstatuje da postoje neustavnosti koje treba otkloniti i na taj način direktno daje svoje mišljenje o ustavnosti sporazuma. Ustavni sud Srbije odbacio je zahtev za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma 2014. godine. Predlog za ocenu ustavnosti je podnela poslanička grupa Demokratske stranke Srbije. Odluka je donesena 10. decembra, a prethodilo joj je više pripremnih ročišta, dok je glavna rasprava trajala celi dan. Ministar pravde Srbije Nikola Selaković ranije je izjavio da Ustavni sud Srbije treba da se proglasi nenadležnim za utvrđivanje ustavnosti Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine, jer je reč o političkom aktu, što je Ustavni sud kasnije i učinio. "Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje politički akt, jer će time preuzeti ulogu Vlade Srbije za utvrđivanje i vođenje politike“, rekao je Selaković u javnoj raspravi o predlogu za ocenu ustavnosti sporazuma potpisanog u Briselu u aprilu 2013. godine. Protivnici Briselskog sporazuma su ocenili ovakvu odluku Ustavnog suda skandaloznom i kriminalnom. Naime, Ustavni sud je dužan da vrši svoju funkciju i donese odluku o Briselskom sporazumu, a ne umesto toga da se bavi politikom. Ustavni sud se upravo meša u politiku Vlade Srbije odbijajući da izvrši svoju zakonsku i ustavnu obavezu. Na Vladi Srbije je da donese političku odluku o tome šta će uraditi sa ocenom ustavnosti, a na Ustavnom sudu je da ispuni svoju zakonsku obavezu i donese tu ocenu. Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine tj Republike Srbije i samoproglašene „Republike Kosovo", poznat i kao Briselski sporazum je potpisan 19. aprila 2013. u Briselu.

Pročitajte još:Rusi prevarili Zapad u SirijiPRINCIPIJELNOST: Tadiću ne smeta „nezavisno Kosovo“ kod LDP-a

Sporazum su ispred Republike Srbije potpisali predsednik vlade Ivica Dačić i predsednik vlade samoproglašene „Republike Kosovo" Hašim Tači. On predviđa osnivanje Zajednice srpskih opština na severu Kosova i Metohije, koja bi se formirala nakon lokalnih izbora po kosovskim zakonima zakazanim za 3. novembar 2013. godine. Pored toga, sporazumom je predviđeno ukidanje bezbednosnih struktura i pravosudnih institucija Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Regionalnog komandanta policije za četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova bi trebalo da imenuju načelnici tih opština. Apelacioni sud u Prištini bi uspostavio komisiju u kojoj bi većinu činili srpske sudije i koja bi bila nadležna za sve većinski srpske opštine. Izvor: Pravda