Pravda

Drastičan priliv izbeglica, kojem svi svedočimo, nameće pitanje kako će Evropa izgledati za jednu deceniju. Prema rečima stručnjaka, kao posledicu migracionog talasa imaćemo delimičnu promenu demografske karte Evrope, što će doprineti i promeni njene etničke strukture. Promene će biti najosetnije u onim zemljama sa manjim brojem stanovnika, dok se u našoj državi neće značajnije osetiti, jer se pretpostavlja da će veoma mali broj izbeglica ostati u Srbiji. Demograf Goran Penev objašnjava da će promene biti uočljive, budući da se arpasko stanovništvo drastično razlikuje od evropskog. - Iako danas dolazi na hiljade izbeglica, nije isključeno da kroz određeno vreme njihov broj naraste na milion, jer im opstanka u matičnim državama nema... To će nesumnjivo uticati na promenu demografske karte cele Evrope. Ali to nije ništa novo. O tome svedoči situacija u Francuskoj, gde je došao ogroman broj ljudi iz Afrike i tu se naselio. Pa vi sada, kada odete u Pariz, uopšte nemate osećaj da ste u Francuskoj, onda pogledate fudbalsku reprezenataciju Francuske i shvatite da tu maltene nema Francuza - objašnjava Penev. Navodeći da migracioni talasi već pola veka u kontinuitetu menjaju etničku strukturu Evrope, Aleksandar Knežević, docent Geografskog fakulteta u Beogradu na odseku za demografiju, kaže da će promene u etničkoj strukturi usled trenutnog priliva migranata biti najmanje vidljive u Nemačkoj. - Prvenstveno zato što Nemci čine 91 odsto stanovništava od 82 i po milona ljudi, koliko ih živi u toj državi, pa dolazak migranata taj balans ne bi mogao da poremeti. Sa druge strane, u onim zemljama koje su malobrojnije, dolazak migranata bi mogao da se promeni strukturu, a tu prvenstveno mislim na Austriju, Švajcarsku ili zemalje Beneluksa. Ali treba nagasiti da je Evropa veoma obazriva, i da se konstantno predlažu kvote za broj migranata koji mogu da ostnu u jednoj zemlji. Za Srbiju sam ubeđen da se ništa neće promeniti, jer nikome od tih ljudi nije cilj da ostane kod nas - zaključuje sagovornik. Ukoliko budu usvojene kvote koje je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker nedavno objavio, Nemačka će zbrinuti 40.000 ljudi, a Francuska od 30.000 od 160.000 azilanata koji će biti prebačeni iz Italije, Grčke i Mađarske. Zvaničnici EU ranije su rekli da će predložiti da Unija zbrine dodatnih 120.000 ljudi - u Nemačkoj njih 31.443, a u Francuskoj 24.031. Španija će prema novom planu primiti 14.931 izbeglicu, Poljska 9.287, a Holandija 7.214. Po 4.500 izbeglica zbrinuće Belgija i Švajcarska, a Austrija 3.640. Za Hrvatsku je određena kvota od 1.064 osobe, a za Sloveniju 631.