Zaista, brzo je iščileo utisak super-sastanaka na vrhu u Ujedinjenim nacijama u NJujorku. Piše: Vili Vimer
To nije ni čudo kada nam se svake večeri na ekranima emituju „ekscesi kulture dobrodošlice”. U takvim okolnostoma sasvim je moguće da nam se određene slike ne urezuju u sećanje mada to zaslužuju. A bilo je takvih slika u NJujorku i bilo bi nam bolje da smo ih zapamtili. To su slike ruskog predsednika Putina, koje su utoliko jasnije što se američki predsednik više pojavljivao na ekranima. Razlika između njih dvojice nije mogla biti vidljivija, tako da čak ni nemačka sve dirigovanija štampa nije mogla da sakrije koliko pokunjeno je nastupao predsednik Obama. NJegov ruski kolega bio je sušta suprotnost. Putinu je, sva je prilika, prijalo to što je ga je G8 u svom napadu izbacila kroz vrata. Slike u današnjem medijskom okolišu još uvek više govore od hiljadu reči. Putin je izgleda dobro iskoristio slobodno vreme od američkog tutorstva. Bio je opušten i nije imao ništa protiv da takva slika ode u čitav svet.
Rusija ponovo na pozornici
Više je nego jasno da kontra zapadnom ponašanju prema Rusiji posle zapadnog puča u Ukrajini nije ni mogla da ispadne drugačije. Naročito ne onda kad se uzme u obzir uloga ruskog predsednika na konferenciji o Ukrajini u Parizu, održanoj samo nekoliko dana posle super-susreta na vrhu u NJujorku. Očigledno su karte nakon sastanka G7 u Bavarskoj ponovo promešane. G7/8 bila je, pored NATO, najvidljivija u funkciji tegljača u interesu SAD kao „jedine preostale supersile” i „nezaobilazne nacije”. Izbacivanjem Ruske Federacije Zapad je sam okončao ovaj protivprirodni bal utvara. Svet je otad postao vidno drugačiji.
Rusija sila međunarodnog prava
Ma koliko bilo tužan povod, treba reći da su ubilački napadi američkih bombardera na bolnicu u severnoavganistanskom gradu Kunduzu, koja je uživala međunarodnu zaštitu, bili sasvim izlišni. Dovoljno dobro znamo – a i skoro dve decenije to je stvarnost svetske politike – da su u našem okruženju SAD one koje stoje iza ubijanja. One su sila garant globalne nesreće. Čuti govor američkog predsednika pred UN o Asadovim nedelima izazvao je skoro buru negodovanja. Aršin koji je primenio tom prilikom morao je zbog egzekucija dronovima da primeni i na samog sebe. Ne bi takođe bilo naodmet da se pozabavio svojim prethodnicima ne bi li snabdeo Međunarodni krivični sud u Hagu budućim poslovima. Stalni vašingtonski pozivi saveznoj kancelarki zbog migracija bude utisak da se u Berlinu daleko više uvažavaju uputstva iz Vašingtona nego briga o sopstvenoj zemlji, gde je vlada prouzrokovala stanje bezakonja.
Definisana politika Ruske Federacije
Možemo stvari da okrećemo i obrćemo kako god hoćemo, ali one stoje ovako: od nedovoljno jasnih rezultata istrage pod holandskim vođstvom o egzekucije putnika u avionu u vazdušnom prostoru Ukrajine do akcija ruskih vojnih snaga u Siriji, Moskva se pridržava pravila koja su uspostvljena posle jednog zločinačkog rata u Evropi i svetu da bi se sprečio novi rat. Kada ovo, kao posmatrač događaja, neko iz Evrope poredi sa onim što vidi u Vašingtonu, zgroziće se. U zemlji koja se čvrsto drži samo još zastrašujućeg potencijala svoje oružane sile, zaviseći jedino od njega, republikanski predsednički kandidati se trude da nam najave Treći svetski rat. Kad pogledamo njihov izbor reči, doći ćemo do toga da je nekad ponosna i odgovorna Amerika na izdisaju. Ako reč budu imali Bušovi vaspitači Čejni i Mekejn, perspektiva Vašingtona glasiće: ubijanje i egzekucije. Utehu ne pružaju ni njihovi demokratski protivnici. Sve je i počelo pre 16 godina sa Bilom i Medlin. Doduše, pre njih smo imali Kisindžerov globalni pokušaj da se međunarodno pravo ne samo ukine u onoj formi u kojoj je prihvaćeno već da se zameni novim, koje bi bilo u američkom interesu.
Šta nam govori sve o Nemačkoj
Itekako ima smisla da, nekoliko dana posle proslave jubileja ujedinjenja Nemačke, podsetimo na ulogu međunarodnog prava kao nosećeg stuba ponovnog ujedinjenja. Od Helsinške konferencije 1975, sve do Pariske povelje iz novembra 1990. godine, mađunarodni pravni okvir bio je taj koji nam je to omogućio. Imali smo razloga da se ponosimo mnogim stvarima. Tu ubrajamo i „krunski dragulj” nemačkog Ministarstva spoljnih poslova – Odeljenje za međunarodno pravo. U saradnji sa austrijskim ekspertima za međunarodno pravo, Bon je pokazao šta ima i imao je uspeha. Danas verovatno niko ne zna da ovo Odeljenje više ne postoji, što je ilustracija stanja u celoj zemlji. Ovde je u međuvremenu zavladalo skoro carističko shvatanje prava. Poput nevolje biblijskih razmera, našu zemlju pogodio je talas migracija, koji se ruga našem ustavu. Jer tamo gde nema granica nema ni države. Bavarska je trebalo da se nađe pred slomom ne bi li usledila nekakva akcija države koja bi uošte mogla da opravda pojam države. A bilo je vremena kada smo bili ponosni na svoju „pravnu državu”. Verovatno smo svi prespavali proces zamene našeg pravnog sistema „zanosima kulture dobrodošlice”. Ovo će nas dokrajčiti na planu unutrašnje politike, a spoljno-politički ostaćemo bez državnog razuma.
Kako održati korak sa Moskvom
Moskva sa svojom politikom stoji na političkoj bini sveta, na kojoj se ponovo pojavljuje čežnja za predvidivošću događaja. Vašington je simbol razaranja sveta koji poznajemo i devize „nesreća za sve!” Moskva nam daje nadu, koju više ne možemo da očekujemo od Vašingtona. Ako ne želimo da se nađemo među zupčanicima, moramo se, hteli ne hteli, prilagoditi ovom antagonizmu senzaconalih formi. Na planu unutrašnje politike moramo ponovo da shvatimo šta znači demokratska pravna država i da se udaljimo od suštine ličnih uredbi savezne kancelarke, koja je još uvek na svom položaju. Na planu spoljne politike nema drugog puta do da postanemo ponovo sposobni da ispunjavamo norme međunarodnog prava i da svoju politiku odvagamo i prilagodimo novim okolnostima. U ovom trenutku kod nas vlada haos i na planu unutrašnje i spoljne politike. Zbog toga nemamo šta ni da ponudimo naspram ruske politike. Mi smo u prošlosti bili ti koji su mogli da se pohvale kulturom prava. Moskva, za razliku od nas, nije prespavala izazove vremena.
Pročitajte još:PUTIN NAREDIO: Dovedite mi glavnog čoveka ISIS-a, živog ili mrtvog!Ona ne obara, već čini „slepim i gluvim”: Rusku avio-bazu u Siriji čuva „Krasnuha-4”
Izvor: Beogradski forum za svet ravnopravnih
