Pravda

U zajedničkom pismu, 34 člana CDU koji su gradonačelnici ili stranačke vođe u lokalnim parlamentima osam od ukupno 16 nemačkih saveznih pokrajina optužili su kancelarku da njena „trenutna ’politika otvorenih granica’ nije u skladu ni sa evropskim, ni sa nemačkim pravom, a ni samim programom CDU”. U pismu napisanom na tri strane ovo je, prema oceni političkog magazina „Špigl”, najozbiljnija kritika Merkelove jer se time ističe da ona ruši principe CDU. Osim toga, u pismu se ističe da „veliki deo članova i glasača partije ne oseća da su predstavljeni kroz aktuelnu politiku koju prema izbeglicama vodi savezna vlada predvođena CDU”. Prema rečima potpisnika ovog pisma, oni su to uradili jer više ne znaju kako da nepopularne odluke savezne vlade objasne svojim biračima. „Potpisao sam pismo jer ne znam na koji drugi način da izrazim svoju duboku zabrinutost u pogledu izbegličke politike”, kaže Sven Risman, šef poslaničke grupe CDU u Skupštini grada Berlina. „Mi na terenu se delimično nalazimo u vanrednom stanju.” Potpisnici pisma predlažu kancelarki da, dokle god su spoljne granice Šengena „de fakto otvorene”, izbeglice direktno „budu vraćane na granicu Nemačke” i da ljudi kojima su odbijeni zahtevi za azil budu „brzo deportovani”. U međuvremenu, Merkelina vlada je usvojila juče novi koncept zbrinjavanja izbeglica i za političkog koordinatora tog posla imenovala Merkelinu „desnu ruku” – šefa Kancelarske službe Petera Altmajera. Iako su operativni, stručni, organizatorski, pravni i finansijski aspekti izbegličke krize ostali u nadležnosti ministarstva unutrašnjih poslova, imenovanje Altmajera za političkog koordinatora nemački mediji ocenjuju kao „politički šamar” ministru Tomasu de Mezijeru, takođe funkcioneru CDU. Kako ističe „Špigl”, „već nedeljama vlada haos u vezi s izbeglicama i sada je Angeli Merkel dosta toga”, pa je stoga koordinaciju prepustila čoveku u kojeg ima najviše poverenja. Čini se, međutim, da to nije naljutilo De Mezijera. „Sa današnjim novim konceptom vlade učinjen je jedan važan korak napred kako bi se i organizacijski izašlo na kraj sa izazovima u vezi sa velikim brojem izbeglica”, rekao je on juče novinarima. Kako ocenjuju nemački komentatori, Merkelova je ovim spasila De Mezijera, koji je često odavao utisak da ne uspeva da blagovremeno reaguje na sve izazove koje donosi izbeglička kriza, ali je, s druge strane, svu odgovornost prebacila na svoje pleća. Time će, ističu komentatori, eventualni neuspeh biti pripisan isključivo njoj. I dok mediji širom sveta raspravljaju da li će zbog svoje politike prijema izbeglica Merkelova u petak dobiti Nobelovu nagradu za mir, popularnost kancelarke u Nemačkoj iz dana u dan postepeno pada. Prema rezultatima najnovije ankete, ona je na najnižem nivou popularnosti u ovoj godini, pa ako bi Nemci imali šansu da direktno da biraju kancelara, za nju bi glasalo 47 odsto građana, dok je pre sedam dana to reklo 49 odsto ispitanika. Osim nezadovoljstva u CDU, padu njene popularnosti je doprinelo i neslaganje sa bavarskim premijerom Horstom Zehoferom, koji je lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU), sestrinske partije CDU. Pitanje izbeglice je očigledno dalo zamajac rastu popularnosti desničarske populističke Alternative za Nemačku, za koju bi glasalo sedam odsto Nemaca, dok joj je pre dve godine na saveznim parlamentarnim izborima malo nedostajalo da pređe izborni cenzus od pet odsto i uđe u Bundestag. Uprkos svemu, daleko od toga da Merkelini demohrišćani gube vlast, budući da ankete ukazuju da bi za njih glasalo 39 odsto Nemaca. Osim toga, i unutar CDU ima političara koji su spremni da brane Merkelovu, pa tako politički veteran CDU Hajnler Gajsler u razgovoru za bavarski „Pasauer noje prese” žestoko napada bavarskog premijera Zehofera i poručuje mu da se zapita „da li mu je draži Viktor Orban ili ljudsko dostojanstvo izbeglica”. S druge strane, Merkelinu politiku je podržao francuski predsednik Fransoa Oland i njih dvoje su juče u Evropskom parlamentu (EP) pozvali na jedinstven evropski odgovor na izbegličku krizu. Posle Žaka Širaka i Helmuta Kola, koji su se poslanicima EP obratili posle pada Berlinskog zida 1989, Merkelova i Oland su prvi lideri Francuske i Nemačke koji su zajedno izašli pred poslanika, istakavši pri tom da je EU ponovo na istorijskoj raskrsnici. „Izbeglička kriza će promeniti Evropu, kao što se ona promenila pre četvrt veka”, rekla je Merkelova, koju su poslanici ispratili gromkim aplauzom. Dablinski sporazum, koji nalaže da zbrinjavanje izbeglica preuzmu zemlje u koje izbegli prvo uđu, prema oceni Merkelove, postao je neodrživ i mora da bude promenjen u skladu sa načelom solidarnosti. Ona se založila da se izbeglicama pomogne, ali je dodala da im se mora reći da ne mogu zauvek ostati u EU i da je rešenje u nalaženju trajnog rešenja za okončanje ratova kako bi mogli da se vrate kućama bez strahova od raketa i bombi. I Oland i Merkelova su ukazali da je izbeglička kriza rezultat neuspeha EU da reši ratne sukobe na Bliskom istoku i u Africi i neuspeha da pomogne izbeglicama u okolnim zemljama. „Sporo smo reagovali na zahteve za pomoć onih koji su sabijeni u izbegličkim kampovima”, rekao je Oland, dok je kancelarka istakla da EU, uprkos svim svojim instrumentima, nije uspela da stabilizuje Bliski istok.

Pročitajte još:NEMA DALJE: Zapad tvrdi da je Putin intervenisao u Siriji zbog straha od nemoćiŠta Rusija može u Siriji?

Izvor: Politika