Pravda

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je Rusiju da situaciju shvati ozbiljno i odgovorio time što je povećao snage NATO-a, uključujući i one u Turskoj. "NATO je spreman i može da brani svoje saveznike, uključujujući i Tursku od bilo kakvih pretnji... U Siriji imamo problem sa eskalacijom ruskih vojnih aktivnosti. Ovo se posebno odnosi da nedavni ulazak ruskog vazduhoplovstva u vazdušni prostor NATO-a", rekao je Stoltenberg. Na početku rata, vojno vazduhoplovstvo Sirije uspelo je da iskoristi svoju nadmoć kako bi bombardovalo pobunjeničke položaje, ali su različiti događaji uticali na status sirijske vojske i ruske intervencije koja je postala važna za Asadov režim, navodi Si En En. Prvo, rat je, kako se navodi, premešten u urbane delove gde je teško napraviti bilo kakve taktičke akcije, ali i dalje nije retko da sirijski helikopteri ispuste barel bombe. Drugo, većina sirijskih vazdušnih baza i za avione i za helikoptere je uništena, što je imalo najveći uticaj na Asadove snage. SAD i saveznici su počeli sa bombardovanjem ovog regiona u avgustu 2014. godine. Sa SAD u koaliciji su i Bahrein, Jordan, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Velika Britanija. Druge zemlje, kao što su Francuska i Turska, takođe napadaju Islamsku državu, ali izvan zvanične koalicije, dok su Holandija i Australija svoje akcije usmerile na Irak. Sa toliko aktera u Siriji, kao što su Iran, Turska, koalicija predvođena SAD, a sada i Rusija, postavlja se pitanje komunikacije, piše Si En En. U decembru 2014. iračke šia snage objavile su informaciju da SAD i Iran vode razgovore o tome kako da se organizuju i odgovore da pretnje ID u Bagdadu i drugim iračkim gradovima. Za Iran, ruska intevencija je dobrodošla. Iran je saopštio da se sprema za kopnenu ofanzivu nad Hezbolahom, tako da bi Rusi ovome pomagali iz vazduha, navodi Si En En. Zvaničnici SAD ostali su zatečeni zbog manjka komunikacije sa Moskvom, te navode da su im Rusi dali upozorenje samo sat pre prvog napada ruskih snaga u Siriji. Međutim, ruski ulazak u turski vazdušni prostor, za koji Rusi kažu da je bio slučajan, a NATO ga tretira kao neprijateljski akt, znatno je povećao ulog. Turska je već svesna činjenice da, uprkos Erdoganovoj poseti Moskvi u septembru, nije bilo indicija da će Rusija početi vazdušne napade. Erdogan je zbog tih događaja naveo da "bilo kakav napad na Tursku znači napad na NATO". U međuvremenu, Pentagon je saopštio da je preusmerio dva svoja aviona iznad Sirije kako bi izbegli kontakt sa ruskim letelicama. SAD i Rusija počeli su pregovore o "bezbednosti uzajamnih letova", ali još nije postignut nikakav dogovor.