Pravda

Vrlo brzo posle rata na prostorima SFRJ i tek okončanog bombardovanja SR Jugoslavije, žreb kvalifikacionih grupa za Evropsko prvenstvo u Holandiji i Belgiji odlučio je da Hrvatska i Jugoslavija budu direktni rivali u borbi za EURO. Tačnije, napad NATO na našu zemlju usledio je usred kvalifikacija i u jednom trenutku se postavljalo pitanje da li će Piksi Stojković, Peđa Mijatović i društvo uopšte nastaviti borbu za završni turnir. "Plavima" je dozvoljeno da igraju do kraja. U grupi sa nama, pored Hrvata, bili su su još Republika Irska, Makedonija i Malta. Neverovatan rasplet donelo je poslednje kolo kvalifikacione Grupe 8, igrano pre tačno 16 godina - 9. oktobra 1999. godine. Jugoslaviju je pobeda u Zagrebu vodila direktno na EVRO. Ali, tim Vujadina Boškova je ispred sebe imao zvanično trećeplasiranu ekipu sa poslednjeg Svetskog prvenstva u Francuskoj i euforičnu, vrlo neprijateljski raspoloženu publiku na Maksimiru. Hrvatima je trijumf donosio siguran baraž, a u slučaju kiksa Irske u Skoplju prvo mesto na tabeli Grupe 8 i put na šampionat Starog kontinenta. Eventualni nerešeni ishod u Zagrebu više je odigovarao Jugoslaviji, ali joj je garantovao tek baraž. U tom slučaju opet je sve zavisilo od Iraca... Ostrvljani su imali prilično lak zadatak protiv Makedonaca. Naše južne komšije uspele su tek dva puta da pobede slabašnu Maltu i "otkinu" kao domaćini dva boda Hrvatima. Irska je u Skoplju bila veliki favorit. Tabela je uoči poslednjeg kola izgledala ovako: Jugoslavija 16, Irska 15, Hrvatska 14, Makedonija 7 i Malta 0 bodova. Beogradski duel Hrvatske i Jugoslavije, prvi fudbalski nakon raspada države, osim nestanka struje na stadionu u LJutice Bogdana 1, nije doneo previše uzbuđenja. Završen je prilično prijateljski - 0:0. Pred meč u Zagrebu vladala je daleko veća euforija i tenzija na obe strane. Bio je to duel odluke. Pritisak na obe strane bio je ogroman, teško podnošljiv. Ispostaviće se, za moćan hrvatski tim i poguban. Jugoslavija, koja je takođe imala ekipu sastavljenu od vrhunskih fudbalera, ali za razliku od rivala, uvek joj je nešto nedostajalo, najviše sklad, iznela je breme daleko lakše. Umesto podrške "kockastima", velika energija preko 40.000 navijača bila je usmerena isključivo protiv gostiju. Na tribinama je poslednji put Hrvatsku uživo gledao pokojni predsednik Franjo Tuđman (preminuo 10. decembra 1999). U vazduhu se osećala mržnja. Rane od svega što se dešavalo tih godina bile su vrlo sveže. Emotivni naboj koji je postojao na obe strane teško je opisati. Siniša Mihajlović, neočekivano, prilazi ogromnoj zastavi na kojoj piše Vukovar. LJubi je i krsti se, a navijači, da mogu, pojeli bi ga. Pljuju ga, gađaju, ali Miha u svom stilu, vrlo hladan odlazi na zagrevanje... Niko na tribinama ne primećuje Ćiru Blaževića i njegove momke, prate samo jugoslovenske igrače i trude se da ih uvrede. A, oni, samo dodatno motivisani, bez ikakvog straha kročili su u maksimirski pakao. "Hej, Sloveni" se nije čula od zaglušujuće buke i zvižduka. "Lijepa naša" se orila. Igrači su se sportski pozdravili i meč je počeo. Jako, oštro, nimalo lepo igralo se na početku utakmice. Bez nekih prilika... I tako sve do 16. minuta. Bokšić je ostavio loptu za Asanovića, nekadašnji as Hajduka maestralno pogodio Šukera, posle čijeg trzaja glavom lopta ide pravo uz stativu u mrežu, ali Ivica Kralj fenomenalno brani. Praktično vodi je iz gola. Slavlje na Maksimiru je odloženo za četiri minuta. Hrvatska je u naletu i odbrana Jugoslavije je prinuđena na kapitulaciju. Šuker prima loptu i oslobađa se svog čuvara, kreće silovito ka Kralju, spušta loptu u prostor iza leđa naše odbrane, a Bokšić, uz malo problema, jer je Kralj umalo odbranio udarac, postiže gol. Delirijum! Bokšić skida dres, a ispod njega piše "Hrvatska na EURU 2000". Rano, prerano za konačno slavlje... Ladić je posle prvog "slobodnjaka" Mihe na počeku utakmice bio siguran. Samouvereno je zgrabio loptu i šepurio se u svom kaznenom prostoru, stavljajući na taj način gostima do znanja ko je glavni. Nije dugo ostao gazda ispred svog gola. Mihajlović je iskosa sa desne strane, iz pozicije koja nije bila da se direktno šutira, centrirao na "prvu stativu", a tamo Mijatović ili Stanić, svejedno je. Lopta je u mreži, a rezultat je od 26. minuta ponovo izjednačen. Tišina, pa horski zvižudci prate radovanje "plavih". Vujadin Boškov je prilično smiren pored klupe. Budimir Vujačić i Zoran Filipović nemaju mira. Asanović faulom zaustavlja Piksija. Vrlo slična situacija kao kod prvog gola Jugoslavije. Ponovo lopti prilazi Mihajlović. Sada su domaćini već svi u strahu. Znaju da su prekidi najveća snaga Jugoslovena. "I Ladić je odbranio... Nije odbranio! I još jednom je lopta u mreži", čulo se u direktnom prenosu na trećem programu HRT-a. Dejan Stanković, 21-godišnji vezista Lacija, postiže gol. Jugoslavija vodi na Maksimiru 2:1! Hrvati stvaraju prilike i ne koriste ih. Provokacija Jarnija, Mirković ga hvata za međunožje, a Garsija Aranda desnom beku naše reprezenatcije pokazuje put u svlačionicu. Mirković pokalo ide ka tunelu, sve više svestan gluposti koju je napravio. Domaća publika mu zviždi, on je "pozdravlja" sa viskom uzdignutom rukom i tri prsta. Jugoslavija je izdržala do kraja prvog dela, ali ne i do isteka prvog minuta drugog poluvremena. Tandem Šuker-Bokšić rešava odbranu, strelac prvog pogotka u glavu pogađa Marija Stanića, a ovaj spušta loptu za 2:2. Počinje neverovatnih 45 minuta. Jugoslavija ima igrača manje, ali je opasnija. Stanković, Mijatović, Milošević imaju prilike, lopta neće u gol. Branimo se savršeno, dok iz Skoplja stiže vest da je Makedonija izjednačila. Goran Đorović otklanja poslednju opasnost, Aranda svira kraj! Jugoslavija je na EVRU, Hrvatska u potpunoj tišini ispraća goste u Beograd. U Holandiju i Belgiju...