Pravda

Ovaj zakon će, kaže Pajtić, iz temelja izmeniti i uništiti vojvođanski i srpski agrar, neobnovljivi resurs jedne zemlje. "Možete izgraditi novu fabriku ili zgradu, ali ne može da nikne nova zemlja. Institiramo na uklanjanju ovog zakona iz procedure Skupštine Srbije. Zemlja se neće davati na aukciji niti licitacijom, već će komisija ministarstva usvojiti investicioni plan nekog pravnog lica. Samo što nisu rekli imena tajkuna kojima će dati zemljište", naveo je Pajtić. Kako kaže, kvalitetna državna zemlja, koja se pretežno nalazi u Vojvodini, podeliće se partnerima premijera Srbije Aleksandra Vučića. "Kada to učinite, vi ste stavili tačku na budućnost sela, ne u narednim decenijama, već u narednih sto godina. Kada se uvede zakup na 30 godina, generacije koje žive od upravo tog zakupa neće imati od čega da žive. Samo u Vojvodini oko 50.000 ljudi živi od toga, a sa zakonom će im se sve oduzeti i uvesti feudalizacija", kaže Pajtić. On je upitao da li će Vlada Srbije ponuditi radna mesta ljudima koji neće imati od čega da žive, kao i da li će to možda učiniti "tajkuni". Kako je zaključio, Pokrajinska vlada će iskoristiti sva institucionalna i vaninstitucionalna sredstva da primenu ovog zakona spreči, a ona uključuju i ulične proteste ukoliko država ne usvoji amandmane pokrajine. Ti amandmani biće u roku od nekoliko dana sastavljeni i poslati u Beograd. Potpredsednik Pokrajinske vlade i sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški kaže da se mesecima radi na sprečavanju usvajanja ovog zakona, ali su najspornije tačke ipak u proceduri. Kako navodi, zakon ide na ruku svima osim srpskim poljoprivrednim gazdinstvima, koja decenijama žive i rade u Vojvodini, a oko 80 odsto zakupaca državne zemlje su upravo oni. Jedno pravno lice moći da prisvoji 30 odsto poljoprivrednog zemljišta na teritoriji jedne lokalne samouprave, i to na osnovu direktnog dogovora sa Ministarstvom poljoprivrede i bez kriterijuma. "NJima se iz ruku oduzima ono od čega žive i posledice ovog zakona će biti teranje tih ljudi iz sela. Država je ranije rekla da ne postoji interesovanje za državno zemljište, što je notorna neistina i sve cifre to pokazuju. Država kaže i da ovime štiti male poljoprivrednike, ali ne vidim kako ih to brani kada će najkvalitetniju zemlju dati privatnicima, a ostaju livade i pašnjaci. Postoji hiljadu i jedan razlog da se ovaj zakon povuče pre nego što se dobar deo od oko 400.000 hektara državnog zemljišta uzurpira", kaže Bogaroški. On dodaje da će od 1. septembra 2017. godine i preduzetnici iz zemalja Evropske unije moći da kupe domaće zemljište po istim uslovima kao i srpski preduzetnici i građani, ali su naši zakoni daleko od uređenih poput onih koji ovu oblast regulišu u EU. "Ne može niko da me ubedi da ljudi u Ministarstvu poljoprivrede ne znaju kako zaštititi poljoprivredno zemljište. Ja bih voleo da vidim da investitori posluju na livadama i pašnjacima, a ne na parcelama prve i druge klase", zaključio je Bogaroški. Vlada Srbije je 5. novembra usvojila predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu.