Pravda

Dok potpredsednik SDSS-a Milorad Pupovac najavljuje da će Srbi biti podrška levoj koaliciji, ako formira vlast sa Mostom, predsednik SDF-a Veljko DŽakula smatra da će Srbi i dalje biti "folklor", a njihov položaj ni bolji ni gori nego do sada. Prema još nezvaničnim rezultatima izbora, SDSS će imati tri poslanika u Saboru, pošto čevrtog nije uspela da dobije zbog, kako kaže Pupovac, "kontra kampanje ometanja", odnosno politike očito vođenje da Srbi ne ojačaju. Osmi po redu parlamentarni izbori, računajući i one iz 1999. kada je Hrvatska proglasila nezavisnost, okončani su tesnom pobedom koalicije okupljene oko desno orijentisanog HDZ-a Tomislava Karamarka, dok je koalicija okupljena oko SDP-a Zorana Milanovića osvojila tri mandata manje. Pupovac tvrdi da će predstavnici Srba sigurno biti deo vlasti ukoliko Koalicija Most i leve političke opcije formiraju vladu. Pupovac je, inače, hrvatski Srbin i jedan od istaknutih boraca za bolji položaj srpske zajednice u Hrvatskoj. Sarađivao je sa franjom Tuđmanom, a posle smrti prvog hrvatskog predsednika i sa njegovim naslednicima u HDZ-u. Ukoliko se, međuitm, Most opredeli za koaliciju sa HDZ-om, Pupovac najavljuje da će ovog puta pitanje podrške desnoj koaliciji ostati otvoreno. Nasuprot Pupovcu, predsednik SDF-a DŽakula uveren je da srpski glasovi u Saboru neće biti presudni. DŽakula, naime, smatra da položaj Srba u Hrvatskoj nakon izbora neće biti ništa bolji niti gori nego dosad, osim što će se sada sve srpske organizacije uključivati sa svim političkim strankama i srpskim institucijama kako bi tražili bolje rešenje za Srbe. "Oni će sada morati više da govore o problemima Srba u Hrvatskoj i njihovom rešavanju kako bi opravdali svoju ulogu u Saboru", rekao je DŽakula uveren da će manjinski predstavnici i dalje imati ulogu  "folklora", koja im je davno namenjena. Hronološki gledano, posle prvih višestrtanackih izbora u Hrvatskoj održanih aprila/maja 1990. do sada bilo je ukupno sedam saziva Sabora RH. Prvi saziv trajao je od 30. maja 1990. do - 1992. godine, a drugi je obrazovan je 2. avgusta 1992.  i trajao je do 20. septembra 1995. Bio je to prvi saborski saziv Hrvatske nakon proglašenja hrvatske nezavisnosti. Srpsku zajednicu u Hrvatskoj tada, u vreme Tuđmana, je predstavljala Srpska narodna stranka (SNS), politička organizacija osnovana 1991. od predstavnika Srba koji su bili protiv političke linije koju je oličavalo tadašnje vođstvo Srba u Kninu. Na njenom čelu nalazio se Milan Đukić. Praktično, bila je to stranka koja je predstavljala Srbe sa područja koja su bila pod upravom vlasti u Zagrebu. Đukić je izvesno vreme bio član Srpske demokratske stranke, ali ubrzo se odvaja od nje i obrazuje  Srpsku narodnu stranku, 1991. koja se protivila politici Srpske demokratske stranke. Đukić je kao kandidat Srpske narodne stranke, 1992. postao član Sabora RH, u sklopu kvote za srpske poslanike. Pošto na izborima održanim te 1992. SNS nije prešla izborni prag od  tri odsto neophodnih glasova, presudom Ustavnog suda, tri predstavnika SNS postali su poslanici. Đukić u tom sazivu izabran je za potpredsednika Sabora RH. Bio je takođe pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, kao i savetnik predsednika Republike Tuđmana. Đukić je u Sabor biran  i na izborima 1995. i 2000. godine. U sazivu 2000/2003 (februar 2000 - decembar 2003) bio je i zamenik člana delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Položaj Srpske narodne stranke (SNS), posle 1995. postupno se menjao, pošto je posle avgusta 1995. ("Oluja")  i posebno reintegracije Baranje i Zapadnog Srema uticajnija među Srbima u Hrvatskoj postala Samostalna demokratska srpska stranka. Tako da Đukić 2003. nije vise izabran. U međuvremenu, 1997. obrazovano je Srpsko narodno vijeće, kao političko, savetodavno telo Srba u RH koje trebalo da koordinira aktivnosti predstavnika Srba u u toj državi. Inicijator i predsednik tog tela bio je Milorad Pupovac. Politički je postao aktivan 1989. u sklopu UJDI (Udruženju za jugoslovensku demokratsku inicijativu), a u leto 1991. zajedno s grupom Srba intelektualaca iz Hrvatske osnivač Srpskog demokratskog foruma, kao i jedan od osnivača Samostalne srpske stranke, 1995. Bio je poslanik je u Saboru RH od 1995. godine, kada je izabran na listi Akcije socijaldemokrata Hrvatske. Ponovo je izabran u Sabor 2003. Bio je član delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Od godine 2003. takođe je član Veća srpske nacionalne manjine Grada Zagreba, kao i član Saveta za nacionalne manjine RH. Za poslanika je izabran i 2007. i 2011. Sabor RH 2012.  imenovao ga je za jednog od dvanaest posmatrača iz RH u Evropskom parlamentu. Peti saziv Sabora konstituisan je 22. decembra 2003. godine, i trajao je do 12. oktobra 2007.  Srbe su u tom sazivu predstavljala tri poslanika Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS). SDSS je obrazovana 1997. godine, i uglavnom je okupljala Srbe sa prostora novointegrisanih krajeva  Istočne Slavonije, Branje, Zapadnog Srema Na izborima 2003. godine SDSS je osvojila sva tri mesta, koja je Ustav rezervisao za Srbe. Stranka je imala bitnu ulogu i prilikom obrazovanja skupštinske većine sa HDZ-om. Na njenom čelu nalazio se Vojislav Stanimirović, koji je za poslanika biran u tri navrata, 2003, 2007. i 2011. Bio je poslanik i u Županijskom domu Hrvatskog sabora od 1997. do 2000. Stanimirovića i SDSS podržao je i Milorad Pupovac. Šesti saziv Sabora RH  obrazovan je 11. januara 2008, a raspušten je oktobra 2011. Srbe su takođe predstavljala tri poslanika SDSS. Deseta vlada RH, na čijem čelu se nalazio Ivo Sanader (HDZ) za potpredsednika je imala Slobodana Uzelca, predstavnika SDSS, na osnovu sporazuma potpisanog između HDZ i SDSS od 10. januara. 2008. Uzelac  je bio državni sekretar u Ministarstvu nauke, obrazovanja i sporta RH, od 2004. Potpredsednik vlade RH bio je i u vladi Jadranke Kosor (HDZ), do decembra 2011. Sedmi saziv Sabora konstituisan 22. decembra  2011. godine i raspušten je 25. septembra 2015. Srbe su u njemu predstavljala tri poslanika SDSS - Milorad Pupovac, Dragan Crnogorac i Mile Horvat.