Pravda

Ne samo da je to bila prva zvanična poseta jednog od saudijskih državnika još od 1989. godine, već je i potpisan prvi međudržavni sporazum dve zemlje koje su tek pre dve godine uspostavile diplomatske odnose. Dobro je poznato da je Srbija imala dobru saradnju sa Libijom, Irakom, Alžirom, Tunisom, Egiptom (s kojim su diplomatski odnosi uspostavljeni još u vreme Kraljevine Srbije). Ali, u poslednje vreme usledio je očigledan zaokret i Srbija se okreće ka pomenutim zemljama Arabijskog zaliva. Otud pitanje da li tu nameru tumačiti političkim ili ekonomskim razlozima? Sagovornici kažu da se iza toga krije prevashodno ovo drugo. "Mi idemo tamo gde ima svežih para. Realno, kriza je i dalje prisutna u svetu, a tamo još postoji svež kapital i obrtna sredstva. Pritom, oni vrlo često imaju problem s plasmanom tog kapitala", kaže Rasim LJajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, ističući da Srbija nije jedina koja se bori za te zemlje i da je u jednoj velikoj utakmici. I iz Privredne komore Srbije poručuju da je region Bliskog istoka atraktivna sredina za ekonomsku saradnju, imajući u vidu tamošnju stabilnu političku situaciju, tržišnu orijentaciju tih zemalja, velike prihode od nafte i stalne potrebe za uvozom robe, hrane i radne snage. Oni, međutim, ukazuju i da je ovo tržište, iako velike platežne moći, veoma probirljivo. Da li je to osnovni razlog ili ne, tek, Srbija od 2000. godine ostvaruje više nego skromnu spoljnotrgovinsku razmenu s tim delom sveta. Tako je, prema podacima PKS, spoljnotrgovinska razmena u 2014. sa Saudijskom Arabijom bila 27,6 miliona dolara, sa UAE 21,5 miliona, sa Kuvajtom 6,8 miliona, a sa Katarom 2,8 miliona dolara. Ni posle posete arabijskog princa Beogradu – posle koje se pojavila informacija kako Arapi navodno hoće da kupe "Galeniku" – ne treba, sudeći prema LJajićevim rečima, stvarati nerealna očekivanja i pričati o avionima, milionima, kamionima. "Neće to biti tako lako. Jer, da negde u arapskom svetu izvučete novac, to ide dosta teško. Znam ih godinama. Ali, ovo je važna poseta, zbog tog ranga, i više značajna politički nego ekonomski, jer stvara šansu. Da li će ta šansa biti iskorišćena – u ovom trenutku ne mogu da tvrdim. Zavisi mnogo i od nas – koliko ćemo biti agilni s projektima, ponudama, s privlačenjem investicija", kaže LJajić. Istovremeno podseća da je u nekim drugim arapskim zemljama s kojima smo nekada sarađivali danas politička kriza i ratni sukob, te da one više nisu ono što su bile. Libija je, recimo, pružala podršku Jugoslaviji, u ekonomskom i političkom smislu, a Irak je bio veliko gradilište, na kojem je u jednom trenutku radilo 50.000 građevinara sa ovih prostora – čitav grad. Na pitanje da li se može uopšteno reći da smo nekada sa zemljama Bliskog istoka bili bliski iz političkih pobuda, a danas iz ekonomskih, LJajić odgovara da je to dobrim delom tačno. "U onom periodu hladnoratovskih, blokovskih podjla svijeta, moglo bi se reći da je to bilo više političko približavanje, iz koga je proisteklo ekonomsko. Sad je drugačija situacija – sad imamo ekonomsko zbližavanje iz kojeg želimo da gradimo i dobre političke odnose. Malo je obrnut red stvari", kaže i naglašava da ovde više niko neće doći da ulaže iz neke ljubavi. Ukazujući da je okretanje za zemljama Zaliva trend koji postoji od kada je imenovana Vučićeva vlada, Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu takođe ocenjuje da prednjače ekonomski motivi. Kad je o političkoj strani priče reč, ovaj sagovornik ukazuje da i danas sa Iranom, koji, recimo, za razliku od Saudijske Arabije i Turske, nije priznao Kosovo, imamo standardno dobre odnose. "Iran nam politički dosta znači kao zemlja koja nije priznala Kosovo, a stalo nam je da ima što više islamskih zemalja koje to ne čine, jer mogu da utiču i na druge", podvlači on. Bez obzira na to što je Rijad priznao Kosovo, u našoj javnosti su se ovih dana pojavila i mišljenja da bi jačanje saradnje sa Saudijskom Arabijom moglo pozitivno da utiče i na situaciju na jugu Srbije, buduće odnose sa Kosovom, kao i na vezu Beograda i Sarajeva. Govoreći o jačanju uticaja pojedinih islamskih zemalja i rivalitetu među njima, Trapara navodi da se to se pre svega odnosi na islamske vernike na Balkanu. "I mi ih imamo u Sandžaku, te bi trebalo da nas zanimaju i ta pitanja, ukoliko bi se, recimo, Turska, Saudijska Arabija i Iran otimali za uticaj nad islamskim vernicima ovde", ukazuje on.