BEOGRAD - Srbija u spoljnoj politici manevriše između SAD, Evropske unije i Rusije koje takođe manevrišu, pri čemu je Balkan za SAD izgubio nekadašnji geostrateški značaj dok je naš region za Rusiju među prioritetima, zaključeno je danas na konferenciji “Izazovi spoljne politike Srbije”.
Govreći na panelu o spoljnopolitičkim partnerima Srbije, profesor Ekonomskog fakulteta i Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić rekao je da je Balkan izgubio za SAD geostrateški značaj koji je imao u vreme bivše Jugoslavije. Takođe, on je ukazao na to da SAD ne vrši presiju da Srbija uđe u NATO jer, kako je istakao, oni dobro znaju šta se dogodilo na ovim prostorima i kakva je percepcija velikog dela naroda o Alijansi. Vujačić je dodao da je Amerikancima stalo do stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana naglasivši da svaka vlada koja sprovodi politiku poput srpske, a koja podrazumeva dogovore sa Prištinom i saradnju sa Sarajevom, ima podršku SAD jer “smiruje tlo na ovom terenu”. Član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Srećko Đukić definisao je spoljnu politiku Srbije kao pragmatično manevrisanje između SAD, EU i Rusije pri čemu i te tri strane manevrišu i dobro znaju kakav je ulog. “Ali to neće trajati beskonačno. Doći će vreme kada će odluka morati da bude doneta”, istakao je on. Govoreći o odnosima Rusije i Srbije, Đukić je ukazao da je Rusija uvek oslonac Srbiji u međunarodnim organizacijama "u meri u kojoj Srbija to hoće". On smatra da pogodnost koju odavno imamo u odnosima sa Rusijom, u smislu mogućnosti za veću ekonomsku saradnju i trgovinsku razmenu, ne koristimo dovoljno jer nemamo dovoljno kapaciteta. “Za Rusiju, koja ima ogromne kapacitete, srpska privreda je autsajder, ali uprkos tome ona drži otvorena vrata za srpsku robu i privredu, samo što mi nemamo privrednih kapaciteta koje bismo ponudili”, naveo je on. O ciljevima i instrumentima ruske spoljne politike u Srbiji, govorio je Mihail Lobanov, viši istraživač Centra za istočnoevropske studije u Ekonomskom institutu Ruske akademije nauka, koji je rekao da Srbija predstavlja odgovarajući instrument u odnosu na EU jer ima mogućnost da podeli Evropu po pitanju sankcija prema Moskvi ili ukrajinskoj krizi. “Srbija za Rusiju igra ulogu zemlje koja ilustruje neuspehe EU”, istakao je on. Takođe je ukazao da je Srbija važna baza za proširenje Rusije u domenu energetike u regionu, posebno naftne rafinerije i gasne mreže. Lobanov objašnjava da Balkan ima odgovarajući prioritet u spoljnoj politici Rusije zbog svog strateškog položaja. Kako navodi, Moskva svake tri ili četiri godine preispituje svoju strategiju pri čemu uglavnom prvi prioritet dodeljuje bivšim republikama SSSR-a, na drugim mestu su odnosi sa Kinom, a na trećem Balkan. “Ali stvari su se promenile sa obustavljanjem Južnog toka. Onda su se čula tumačenja da Rusiji nije stalo do Balkana i Srbije”, rekao je on primetivši da Rusija menja svoj program energetskih aktivnosti pri čemu “čudno postupa”. Istovremeno, Rusija štiti interese Srbije u vezi sa statusom Kosova, podseća on i dodaje da dve zemlje vezuje slovensko poreklo i pravoslavna religija. “Rusija je najznačajniji partner za Srbiju u odnosu na druge zemlje u regionu… Velika je i uvozna i izvozna zavisnost Srbije od Rusije”, zaključio je Lobanov.
Pročitajte još:
Konferenciju “Izazovi spoljne politike Srbije” organizuju Forum za međunarodne odnose EPUS-a u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert sa ciljem da se ocene dosadašnji rezultati i preispita strateški okvir za spoljnu politiku Srbije u narednom periodu. Izvor: Tanjug
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
