Pravda

Snežana Bogosavljević Bošković rekla je da se zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji je izazvao mnogo polemike u javnosti, ni na posredan ni na neposredan način ne bavi prodajom zemlje strancima, već se bavi prodajom zemlje srpskom seljaku. Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, potpisanom 2008. godine, predviđeno je mogućnost da se državna zemlja može prodati strancima od 1. septembra 2017. godine. Prema njenim rečima, čine se značajni napori da se taj datum pomeri, a predstavnici Ministarstva će 23 novembra boraviti u Briselu i razgovaraće o tome da se taj rok prolongira. Bogosavljević Bošković kaže da se sada postavlja pitanje ko brine o prodaji zemljištu Srbije. "Da li su ti isti oni koji su potpisali SSP 2008. i predvideli mogućnost prodaje zemljišta. Da li su to oni koji su pustili malog poljoprivrednika niz vodu?", pita ministarka poljoprivrede. Bogosavljević Bošković podseća da je pre početka privatizacije radilo 180 poljoproprivrednih kombinata, a da su privatizovanjem svi uništeni, a 500.000 ljudi je ostalo bez posla. "Poljoprivrednici su ostali na marginama društva. Sto dvadeset hiljada hektara ostalo je u rukama nekoliko pojedinaca. Ovaj zakon se ne bavi prodajom", podseća ministarka poljoprivrede. Govoreći o predviđenoj mogućnosti da se prvenstvo zakupa da pravnim licima na 30 godina, Bogosavljević Bošković kaže da se Ministarstvo vodilo time da se od 800.000 hektara obradivog zemljišta koliko Srbija ima, izlicitira samo 250.000 hektara. "Polazeći od činjenice da se viliki deo zemlje ne obrađuje, predložili smo da se deo zemljišta, maksimalno 30 odsto ponudi velikim investitorima. Vodili smo se bržim razvojem poljoprivrede, ali i i time da mali poljoprivrednici imaju gde da plasiraju proizvode. Ova mera je u njihovom interesu", napominje Bogosavljević Bošković. Udruženja poljoprivrednika imala su primedbu i na to što je rok otplatu za kupovinu zemljišta pet godina. Ministarka navodi da je to možda mali rok, ali je mišljenje Ministarstva da je održiv. "Sve preko toga, prema mišljenju finansijskih stručnjaka, ne bi bila kupovina nego zakup. Pripremamo i kredite za male proizvođače, da im pomognemo da realizuju ove namere", dodaje Bogosavljević Bošković. Govoreći o izveštaju EK u kom stoji preporuka da Srbija ukine prelvmane za uvoz mleka, sira, maslaca i svinjetine iz Unije, ministarka kaže da su te takse uvedene radi zaštite proizvođača mesa i mleka. "Nadam se da će EK imati za nas razumevanja, kao što ima za svoje poljoprivrednike. Učinili smo značajne mere. Dali podsticaje i premije, kredite od fiksnom stopom od četiri odsto nabavku stoke", napominje Bogosavljević Bošković. Prema njenim rečima, prvi put u poslednjih nekoliko godina imamo blag porast broja skoro svih vrsti životinja. "Mislimo da smo na dobrom putu. Znamo da put nije lak ni kratak", kaže ministarka i dodaje da je formirana i radna grupa na nivou vlade, koja prati situaciju i analizira sva dešavanja na tržištu. Bogosavljević Bošković kaže da Ministarstvo ima rezervne mere i da će učiniti sve da se pozitivan trend nastavi i u narednom periodu jer je to spas srpskog stočarstva.