MOSTAR - Da li je konsenzus o preuređenju političkog sistema u Bosni i Hercegovini moguć dvadeset godina nakon Dejtona? O tome su u Mostaru raspravljali zvaničnici sedam vodećih političkih stranaka.
Rečenica da svaki od tri konstitutivna naroda sam bira ko će ga zastupati u instutucijama države danas se mogla čuti više puta. Međutim, osim od ranije poznatog stava iz Republike Srpske, dogovora kako na nivou Federacije rešiti pitanje izbora člana Predsedništva, odnosno pitanja hrvatske izborne jedinice još nema. Zašto se danas borimo za nešto što je Dejtonski sporazum već rešio, dajući široku autonomiju entitetima, a konstitutivnim narodima mehanizme zaštite - upitao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji smatra da je visoki predstavnik najviše kršio Dejtonski sporazum, menjajući Ustav i donoseći odluke na koje nije imao pravo. - Republika Srpska nije protiv toga da svoju autonomiju ostavruje unutar BiH, ali je Visoki predstavnik degradirao autonomiju entiteta i ojačao centralne institucije bez saglasnosti onih koji treba da budu saglasni - rekao je predsednik Srpske. Nikada se nije pokušalo da se Dejtonski sporazum sprovede onako kako je napisan, nego je odmah počeo da se menja – smatra Dodik i ocenjuje da je svojim odlukama viski predstavnik doveo i do majorizacije Hrvata u Federaciji. - U Republici Srpskoj na dnevnom redu nije secesija, ali Srpska neće beskonačno čekati ni da se stvari u BiH pokrenu i promene. Konsenzus srpskih stranaka oko bitnih ustavnih pitanja postoji i tu nema odstupanja - rekao je Dodik. - Mi jesmo za to da drugima damo više, ali nemojte od nas očekivati da pristanemo da mi imamo manje - rekao je srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić. - Bošnjaci se boje srpskog separatizma, a Srbi hegemonizacije i gubitka autonomije svog entiteta. U politici su to prirodne borbe, a velika je mudrost doći do tolerancije i dobrog rešenja za BiH - smatra Fahrudin Radončić, predsednik Saveza za bolju budućnost. Provejavao je danas optimizam da bi moglo doći do dogovora unutar Federacije, kako se Hrvatima ne bi ponovio "slučaj Komšić". Da li su o tome nakratko razgovarali Izetbegović, Čović i Radončić, koji su se sastali iza zatvorenih vrata, ne zna se. - Ako smo svi za načelo da svako bira svoje predstavnike onda smo rešili pitanje i izbornog zakonodavstva i uopšte funkcionisanja BiH - istakao je predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović. Pitanje izborne jedinice s hrvatskom većinom još je otvoreno. Bakir Izetbegović je rekao da Federacija treba i dalje da bude jedna izborna jedinica, da se jedan član Predsedništva bira većinom glasova unutar tog entiteta, a drugi većinom glasova s područja gde uglavnom žive Hrvati. Konferenciju u Mostaru organizovao je Institut za društveno-politička istraživanja, a pod pokroviteljstvom predsedavajućeg Predsedništva Dragana Čovića.