Pravda

Markovićeva, koja živi u Moskvi, smatra da Miloševićev uspon nije doprineo da ona izađe u “prvi plan”, jer kako kaže politikom je počela da se bavi još kao tinejdžerka. – Razume se da sam u u javnom životu bila prisutnija kada je Slobodan postao predsednik države. Ali, moja javna aktivnost nije počela tada, niti je trajala koliko njegov mandat – rekla je bivša predsednica JUL-a u intervjuu. Kako kaže, Milošević je svoju svoju političku i državnu aktivnost nije doživljavao personalno. – Bio je nacionalni lider i šef države u jedno gotovo biblijsko vreme, donosio je istorijske odluke, nosio odgovornost za vreme u kome smo živeli i za sutrašnji dan. Iz takvog odnosa prema onome što je radio isključen je svaki interes za sebe samog, a pogotovo trivijalnost – do kada će me i koliko voleti, i tako dalje – priča Markovićeva. Ona kaže da su o Miloševiću mnoge neistine i poluistine prošle u javnost, i objašnjava da je to bilo neizbežno, jer laž ponovljena hiljadu puta na kraju prestaje da bude laž. – Slobodan je dugo bio protiv reagovanja na neistine i poluistine. Nekoliko puta u Hagu mi je rekao da je možda pogrešio. Ali ipak do kraja života je verovao da će “jednog dana sve doći na svoje mesto” i da će se “za laži shvatiti jednog dana da su laži” – kaže ona. Na pitanje šta je više boli uvrede i vređanje bivše opozicije ili izdaja i kukavičluk bivših prijatelja, Markovićeva kaže: Kukavičluk nekadašnjih drugova, koji su to prestali da budu 24. septembra 2000. godine, kada su saopšteni izborni rezultati, mene ne boli. Zašto bi me boleo tuđi kukavičluk? Neka boli njihove potomke, ako im u međuvremenu kukavičluk ne bude prikazan kao nužna i poštena pragmatičnost. A što se izdaje tiče, ona je i kada se radi o najbližim saradnicima, prijateljima, drugovima, prilično rasprostranjena pojava uopšte među ljudima, pa i u našem narodu, naravno, možda kod nas naročito. Kada naiđu teški dani, razbeže se od onoga ko se u tim teškim danima nađe u najvećoj nevolji, prave se da se sa njim nisu bogzna kako slagali, da su bili u zabludi da je bolji nego što jeste i tako dalje. U sva vremena je u teškim danima bilo mnogo takvih "moralnih gromada" i "junaka", ali je u teškim danima bilo i stvarnih moralnih gromada i junaka. Tako se razlikuju veliki ljudi od svog antipoda. Većina ljudi sa kojima smo se družili od kada je Slobodan postao "Sloba sloboda", kad su naišli ti teški dani, pretvorili su se u likove dobijene ukrštanjem zeca i hrčka. Bol za koji me vi pitate nije mi se izgleda dogodio. Bol je uzvišeno osećanje. Ne može da me boli izdaja generisana iz animalnog straha i dućandžijskog egoizma. Markovićeva kaže da nije imala emotivan odnos prema aktivnosti opozicije, i da je doživljavala nacionalno i istorijski: -Uvrede i vređanje bivše opozicije ne bole me ni najmanje. Ja sam znala od početka, a pre nekoliko godina je to potvrdio u svojoj knjizi i američki ambasador Montgomeri, da je opoziciju u Srbiji finansirala administracija SAD da destabilizuje vlast u Srbiji, u šta spada i njena kompromitacija, čiji su glavni instrumenti "uvrede i vređanje". Oni su radili posao za koji su plaćeni i na drugi način bili motivisani. Ja nisam imala emotivan odnos prema njihovoj aktivnosti, doživljavala sam je nacionalno i istorijski. Ta aktivnost je doprinela nacionalnoj degradaciji i istorijskom diskontinuitetu.

Pročitajte još:Vučić: Da smo uveli sankcije Rusiji ne bi dobili trojku od EU, već peticuHAŠIMOV KRAJ? Otrovna Unesko pilula za Tačija u PrištiniZAPALIO SRBIJU: Ovo je prava istina o ubistvu Đinđića i predaji Legije

Izvor: Večernje novosti