Pravda

Ponašanje ministra unutrašnjih poslova Nemačke Tomasa de Mezijera, koji je najavio pooštravanje politike prema izbeglicama bez da je prethodno obavestio kancelara o svojoj inicijativi deluje „haotično“ i može da svedoči o skrivenoj borbi za vlast između nemačkih ministara. Osim toga, ono ukazuje na mnogo dublji problema, koji može da uzdrma poverenje u vladu Angele Merkel i izazove velike posledice po čitavu Evropu, smatraju analitičari. „Aktuelna migrantska kriza ošamutila je nemačku kancelarku. Merkel je poznata po svojoj sposobnosti da oseća promene javnog mnjenja i da vodi politiku u skladu s njima. Međutim, ovaj put mnogi smatraju da je promašila. Kada su izbeglice letos počele masovno da pristižu u Nemačku, Merkel je obećala da će ih dočekati raširenih ruku i otvorenih granica. I Nemci su u početku podržali njenu odluku, koju su shvatili kao mogućnost da izraze svoju podršku ljudima u nevolji“ — navodi se u članku. Međutim, priliv izbeglica se povećavao, i uskoro su Nemci počeli da se brinu da li je vlada dobro procenila razmere krize i da pomišljaju da njihova vlada izgubila kontrolu nad problemom. Odjednom je Angela Merkel prestala da bude „nepogrešivi lider“, i pretvorila se u „impulsivnog šeficu vlade koja je dovela svoju zemlju u opasnost“. U vladinoj koaliciji su se pojavile pukotine. Pripadnici desnog centra izjavljuju da je potrebno pooštriti migracionu politiku. Pripadnici levog centra našli su se između dve vatre – sa „ideološkim saosećanjima“ sa izbeglicama i potrebom da se ispune zahtevi birača. Konzervativci su pre početka migracione krize bili nezadovoljni „mekom“ pozicijom Nemačke prema Grčkoj. U kontekstu nastalih nesuglasica, postavilo se pitanje da li će Angela Merkel izdržati do kraja svog trećeg mandata 2017. godine, piše Stratfor. Po mišljenju američkih analitičara, kancelarka trenutno nije u opasnosti. Ako je ne budu podržavali konzervativci, za kancelarku to neće biti toliko veliki problem. Međutim, ako je napuste pripadnici desnog centra, kojima pripada jedan od najuticajnijih nemačkih političara ministar finansija Volfgang Šojble, njihovim putem će, najverovatnije, krenuti i pripadnici levog centra. U tom slučaju prevremeni izbori će biti neminovni. Osim toga, u nekoliko nemačkih pokrajina u 2016. godini treba da budu održani regionalni izbori. Ako Hrišćansko-demokratska unija Nemačke, na čijem je čelu Angela Merkel, zabeleži loše rezultate, partija će, verovatno, početi da planira svoju budućnost bez kancelarke. Jedini mogući kandidat za mesto šefa partije i mogući konkurent Angele Merkel je upravo Šojble. Šta god da se dogodi u nemačkoj vladi, imaće uticaja na celu Evropsku uniju. Nemački političari zauzeti unutrašnjom borbom biće znatno manje efikasni u upravljanju Evropskom unijom, dok se ova suočava sa velikim problemima, konkretno zategnutim odnosima s Rusijom i porastom broja migranata. Događaji u poslednjih godinu dana već su razbili nekoliko mitova o EU, počevši od „nemogućnosti izlaska iz evrozone“ pa sve do „nedodirljivosti otvorenih granica“, navodi se u članku.