Na predstavljanju Izveštaja o azilu i migracijama objavljeni su podaci o "pomeranjima naroda" koja su umnogome obeležila 2015. godinu.
Do kraja juna ove godine, 11.070 srpskih državljana je tražilo azil u nekoj od zemalja Evropske unije, najviše u Nemačkoj (89 odsto). Doneto je 180 pozitivnih odluka, što znači da stopa priznanja zahteva za azil iznosi skoro jedan odsto. Najčešći razlozi za traženje azila su ekonomske prirode, a najviše tražilaca su građani romske nacionalnosti. Ovo su podaci iz izveštaja o azilu i migracijama sa Zapadnog Balkana, koji je Beogradski centar za ljudska prava uradio za Fondaciju Konard Adenauer (KAS). Kako je rečeno na jučerašnjem predstavljanju ovog istraživanja, ove godine je vidljiv porast tražilaca azila u odnosu na 2014. kada je bilo 20.095 zahteva. U Makedoniji je 2014. bilo 6.730 tražilaca azila u zemljama EU, a pozitivnih odluka je bilo samo 70. Ove godine, Makedonci - ogromna većina su Romi - najviše su tražili azil u Nemačkoj (86 odsto). Ove godine je bilo 58.475 tražilaca azila sa Kosmeta, od kojih je 49 odsto u Nemačkoj, a 40 odsto u Mađarskoj. Razlozi su seksualna orijentacija, progon vezan za oružane sukobe, odnosno u pitanju su svedoci za ratne zločine i osveta. Najveća stopa dodeljivanja azila u regionu je Albancima - četiri odsto. Ove godine, tačnije do kraja juna kao i drugim zemljama, 25.165 ljudi iz Albanije je tražilo azil, najviše u Nemačkoj - 86 odsto. Navedeni razlozi su krvna osveta, porodično nasilje i seksualna orijentacija. Kako je objasnio Pavle Kilibarda iz Beogradskog centra za ljudska prava, tražioci azila najčešće navode ekonomske razloge za taj potez, ukazujući da takvi razlozi ne mogu da budu osnov za dobijanje azila. Kada je reč o migracijama, za prvih deset meseci ove godine, 335.000 ljudi je tražilo azil u Srbiji, od kojih je 26 prihvaćeno. Lena Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava, istakla je da Srbija nema plan integracije izbeglica, pa većina njih nastavljaju dalje ka EU, kao i da nedostaju kapaciteti za brže procesuiranje njihovih zahteva za azil. Prema njenim rečima primećeno je i zlostavljanje izbeglica od strane službenika MUP-a. Petrovićeva je istakla i da ni u jednoj balkanskoj zemlji nije uspostavljen "fer i efikasan postupak azila i utočišta za izbeglice".
Preporuke: readmisija
Direktor KAS u Beogradu Norbert Bekman-Dirkers je istakao sledeće preporuke za zemlje "Zapadnog Balkana":
- da se primene ubrzani postupci za izdavanje azila
- da se po potrebi omogući readmisija
- da se poboljša regionalna saradnja
- da se omogući integracija izbeglica kako bi jedan broj njih upravo ostao u državama Zapadnog Balkana.
Pročitajte još:
Izvor: Danas
