Doba je mušmula, lekovitog voća koje sazreva upravo sada, sredinom jeseni kada su voćnjaci već prazni...
U ovo doba godine bašte su još uvek pune povrća otpornog na hladnoću i mraz. S druge strane, u voćnjacima je slika drugačija i tek se pokoja kasna jabuka može videti na granama bez lišća. S mušmulom je drugačije. Ona je najukusnija upravo krajem jeseni, odnosno nakon prvog mraza, kada njeni plodovi postaju mekani i spremni za konzumaciju. Posebnost je ove, sada relativno retke voćke, upravo u tome što se plodovi jedu kada su zapravo prezreli. Oni moraju biti mekani na dodir i sočni iznutra. Od šećera mušmula sadrži uglavnom fruktozu i glukozu, zbog čega su njeni plodovi lako svarljivi i brzo vraćaju energiju. Uopšteno govoreći, mušmula je zdravo voće i trebali bi češće da ga konzumiramo.
Lekovitost
Mušmula je izrazito bogata vitaminom C, ali i vitaminima B grupe, kalijumom, kalcijumom, gvožđem i magnezijumom. Zbog toga odmah nakon konzumacije podiže energiju i smanjuje umor, što je itekako dobrodošlo u ovom jesenje-zimskom razdoblju. I više od toga, mušmula je od davnina na ceni kao lekovita voćka koja deluje protivupalno na ceo organizam. Vekovima su je koristili za rešavanje različitih probavnih smetnji jer suzbija crevne i želudačane upale i uopšte pospešuje rad creva. Osim toga, deluje i kao blagi laksativ, što je posebno važno u savremenoj prehrani. Takođe, ovo voće je bogato i belančevinama, voćnim kiselinama, ali i pektinom koji pomaže u snižavanju holesterola.
Idealne za eko-uzgoj
Stabalce mušmule, iako u prvim godinama uzgoja deluje krhko, vrlo je otporno. Odlično podnosi niske temperature i sigurno se neće smrznuti ni za najhladnijih zima. Dobro podnosi i sušu pa je idealno za uzgoj u kontinentalnoj klimi, s hladnim zimama i toplim letima. Prednost mu je i to što cvate u maju, kada je prošla opasnost od mraza pa nema gubitka cvetova. Zbog toga mušmula rađa redovno i obilno, ne trpeći ni od napada bolesti i štetočina. Ovde je reč o pravom eko-voću, zdravom i ukusnom. Iako se obično konzumira sveže, može se iskoristiti i za pripremu marmelada, likera, rakija, ali i kompota. Budući da su slatke, u vodu za kompot ne treba dodavati šećer. Naprotiv, obogatite li ga cimetom, kkaranfilićem i kriškama limuna, mogli biste da doživite ovo staro voće na nov, kreativan način.
Pročitajte još:
Izvor: vecernji.hr
