Pravda

Već je pisano o tome da je u martu 2013. godine Upravni odbor Privredne banke Beograd, naredio Izvršnom odboru da preduzme sve mere kako bi naplatio sve dugove koje može od svih dužnika, ali da to nikako ne čini prema Farmakomu. Naime, kako se navodi u naredbi "strategija naplate potraživanja, direktno ili indirektno, dugovanih od Koncerna Farmakom MB, biće usklađivana unutar generalne strategije države prema ovom klijentu, uz koordinaciju između Vlade, Ministarstva finansija i privrede i drugih relevantnih institucija i organa". Time je PBB-u bilo zabranjeno da blokira Farmakom ili da aktivira hipoteke na Bogićevićev rudnik, koje je uzela u obezbeđenje. Na kraju će se pokazati da "državna strategija naplate potraživanja" prema Bogićeviću nikada nije doneta, te je PBB na kraju završila u stečaju. Ali, u tom trenutku bilo je odlučeno da se delovanje sa ciljem zaštite Bogićevića, proširi. Tako 16. aprila 2013, Ivica Kojić, tada državni sekretar Ministarstva finansija, a danas šef kabineta premijera Aleksandra Vučića, saziva sastanak u Ministarstvu finansija sa svim bankarima (i državnim i privatnim), od kojih je Bogićević uzimao kredite. Sa strane države, sastanak vode Kojić i Siniša Mali, u zvaničnom svojstvu Vučićevog savetnika, tada prvog potpredsednika Vlade. Prisustvuje i sam Bogićević, sa svojim savetnicima. Dešavanja na ovom sastanku su poznata praktično celoj bankarskoj zajednici u Srbiji, pošto su bili pozvani Inteza, Komercijalna, Eurobank, Vojvođanska, Sberbank, Findomestik, AIK, Moskovska banka, Univerzal, Poštanska štedionica, Srpska banka, PBB, Kredi, Čačanska i Jubmes banka. Kako objašnjavaju neki od bankara koji su prisustvovali događaju, kontekst je ključan: "Država svojim autoritetom staje iza privatne firme da bi sugerisala bankama da odustanu od prinudne naplate dugova od nje". Recept nije uspeo. Odmah pošto je sastanak završen, dve inostrane, privatne banke, hitno povlače menice i u roku od par sati blokiraju Farmakom. Tada kreće domino efekat, pa je do sutradan skoro ceo Bogićevićev koncern bio pod blokadom, uključujući i Mlekaru Šabac. Prema navodima bankara, dve okolnosti su uticale na ovakav razvoj događaja, koji je kasnije doveo do potpunog urušavanja Farmakoma. Prva je ta što plan restrukturiranja i oporavka ovog sistema, koji je predstavljen na sastanku, nije ubedio bankare, a druga je nervoza koju su privatni bankari osetili videvši državno uplitanje u celu stvar, koje je pretilo da samo njih ostavi "kratkih rukava", a sve ostale namiri na jedan ili na drugi način. Nakon toga, vlast usmerava svoje napore ka državnim bankama na koje ima direktan uticaj (bez Komercijalne) i ka ostalim državnim institucijama kojima Bogićević duguje novac - Dunav osiguranju i AMSS-u. Ova grupa se nazvala "domaći pul poverilaca". Tada se kreira plan da Bogićević osnuje novu firmu - Farmakom Fajnens, koja će poslužiti da se matičnoj kompaniji obezbedi finansiranje za nastavak rada njenih firmi, konkretno Mlekare Šabac i rudnika Lece. To finansiranje je trebalo da dođe, i došlo je, od kompanije Mediolanum invest. Budući da su i mlekara i rudnik bili pod blokadom, sav novac koji bi legao na račun ovih firmi bi pripao bankama. Zato je od "pula domaćih poverilaca" zatraženo da pruže podršku ovom planu, tojest da dozvole Bogićeviću da zadrži novac koji dobije od Mediolanuma, umesto da ga uzmu za naplatu svojih dugova. Revizorskoj kući KPMG je pripao zadatak da formuliše predlog dokumenta (protokola i saglasnosti) koji će banke i ostali akteri potpisati. Tu se opet pojavljuje Vučićev savetnik Siniša Mali, kao organizator koji upućuje banke da pristanu na ovakav aranžman i obećava da će se zauzeti za njih. U mejlu od 26. juna 2013. upućenom državnim poveriocima Farmakoma (ali i Miloradu DŽambiću, tadašnjem direktoru Agencije za osiguranje depozita), Siniša Mali doslovno piše: "Molim vas da pažljivo proučite predlog koji je u prilogu. Smatram da je potrebno da se Farmakomu obezbede sredstva za pokretanje proizvodnje u što kraćem vremenskom periodu kako bi se stvorili uslovi za oporavak kompanije. U isto vreme, kao informacija, zamolio sam KPMG da u razgovorima sa IFC-om pokuša da popravi poziciju domaćih banaka kako bi one postale hipotekarni poverioci drugog reda. Ja sam na raspolaganju za bilo koja pitanja. Dr Siniša Mali, CFA, Savetnik prvog potpredsednika Vlade RS". Dan pošto su dobili ovaj mejl od Malog, domaće banke pristaju na dogovor i Bogićević dobija pet miliona evra od Mediolanum investa. Deo mejla Siniše Malog upućenog bankarima, u kojem se pominje da je zamolio KPMG da kod IFC-a pokuša da izdejstvuje da se domaće banke upišu kao hipotekarni poverioci drugog reda, tiče se činjenice da su državne banke Bogićeviću mahom davale kredite bez potrebnog obezbeđenja, uz izuzetak PBB-a koji ima hipoteku drugog reda na rudnik Suva Ruda Raška. IFC je komercijalni ogranak Svetske banke, koji je Farmakomu takođe dao velike kredite (čak 125 miliona evra), ali sa upisanim hipotekama prvog reda. Pošto su ostale banke imale samo menice, Mali je zapravo zamolio KPMG da pita IFC za dozvolu da se i državne banke upišu kao hipotekarni poverioci za svoje kredite na istoj imovini na kojoj i IFC ima hipoteku. Bogićević se u mejlu ne pominje, ali kako objašnjavaju sagovornici, to je zbog toga što je jasno da on ne bi smeo da uskrati svoju saglasnost na zahtev Malog, koji nastupa u ime države koja pokušava da mu spasi preduzeće. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je tokom 2013. godine obavljao funkciju savetnika za ekonomska pitanja prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, nije odgovorio na molbu za izjavu o svojoj ulozi u spašavanju Farmakoma. Takođe, poslat je i zvaničan zahtev Ministarstvu finansija za uvid u zapisnik sa sastanka koji je Ministarstvo održalo sa bankarima i Farmakomom 16. aprila 2013. godine. Ministarstvo će na zahtev odgovoriti u roku u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.