Pravda

Prodaja kompanija opcija je za više od polovine vlasnika najvećih firmi u Rusiji kojima ne pada na pamet svojoj deci da prepuste kompaniju, nego im u nasledstvo radije ostavljaju gotovinu i priliku za novi početak. Novi trend u Rusiji otkriven je velikom anketom među 2484 menadžera iz 40 zemalja u svetu, među kojima je i 57 velikih kompanija iz Rusije, ali i istraživanjem moskovskog Skolkovo centra u kom su aktivni premijer Dmitrij Medvedev, ali i milijarderi Viktor Vekselberg i Roman Abramovič. Velike ruske kompanije neće postati porodični biznisi, zaključak je oba istraživanja, jer ruski oligarsi ne žele da prenesu teret vođenja kompanija u Rusiji na svoju decu. To nije slučaj u ostatku sveta, u kom manje od 25 odsto bogataša namerava da proda svoje kompanije. "Vlasnici najvećih korporacija su taoci. Mogu svoju decu da predlože kao zamenu u tom talačkom položaju, ali će na kraju Vladimir Putin i njegov sastav odlučiti hoće li to prihvatiti ili neće", ocenila je za Blumberg profesorka Alena Ledeneva, koja već dvadeset godina proučava ruske biznismene. Ona tvrdi da je odluka o prodaji poslovanja postala još jača nakon gubitaka koje su oligarsi doživeli sankcijama Rusiji i devalvacijom rublja. S obzirom na to da je prošlo 25 godina od pada Sovjetskog Saveza i privatizacije na ruski način, koja je mnoge ljude preko noći učinila bezobrazno bogatim, vreme je, kažu analitičari, za novu i mlađu generaciju ili veliku prodaju. Čini se da će ipak biti reč o velikoj prodaji, a svetski bankari već se pripremaju za neke od najvećih transakcija u poslednjih nekoliko godina. Rusi imaju specifičan oblik kapitalizma u kom postoje privatne kompanije, ali vlasnici tih firmi imaju čvrste odnose s političarima zbog kojih je nemoguće firmu ostaviti u nasledstvu. Ti mutni vlasnički odnosi i jake spone s politikom karakteristika su čak i za kompanije koje su na tržištu kapitala, što čini nemogućim prodaju kompanije na potpuno transparentan način. Najveća 22 ruska biznismena kontrolišu oko 200 milijardi dolara kapitala, a više od polovine, odnosno oko 115 milijardi dolara, koncentrisano je u kompanijama koje posluju u Rusiji. To je dovelo do isprepletanja biznisa, poreznika, pravnika i političara u jednu jako povezanu skupinu iz koje se teško može pobeći. Poznat je slučaj Mihaila Hodorkovskog, koji je u jednom trenutku ostao bez svega jer je podupirao političku opoziciju. Osuđen je na deset godina zatvora zbog navodne poreske utaje i pranja novca, a njegov je partner Andrej Gurjev preuzeo je biznis težak 4,5 milijardi dolara. Opcija prodaje i selidbe kapitala iz Rusije na tržišta koja daju više sigurnosti nije novost. David Jakobačvili prodao je proizvodnju sokova Pepsiju za 3,8 milijardi dolara, a u medijima se hvalio kako mu je sin Mihail pomogao da proda 49 odsto njegove energetske kompanije "Petrokas Enerdži" državnom Rosnjeftu za 144 miliona dolara.