O lažljivosti i apsurdu optužbi Zapada, upućenih Rusiji koja se bori protiv terorizma na Bliskom Istoku. Piše: Ruslan Ustrahanov
Najnovija gadost prekookeanskih vampira je odbijanje da prime delegaciju Rusije. „Po rečima sekretara za štampu Bele kuće DŽoša Ernesta, razlog za to je što Moskva odbija da „konstruktivno učestvuje“ u međunarodnoj borbi protiv „Islamske države“ (Rad terorističkih organizacija je u Rusiji zvanično zabranjen! Ruska služba „Novosti“). Situacija je baš smešna. Sjedinjene Države optužuju Rusiju da ona ne „učestvuje konstruktivno u borbi protiv ID“. A kada je predsednik ruske vlade Dmitrij Medvedev izrazio spremnost da otputuje u Vašington radi diskusije o detaljima „konstruktivnog učešća“, Bela kuća je brže-bolje to odbila. „Šta ti još treba, pseto?“ – u takvim slučajevima bi se pitao junak komedije Gajdajeva. Ali, odgovarajući na pitanje šta to još „američkom kanu – psetu“ treba, dolazimo do neverovatnog otkrića. „Islamska država“ koju je Vrhovni sud Rusije ubrojao u terorističke međunarodne organizacije u Sjedinjenim Državama se pravno – ne smatra za terorističku. Za SAD teroristi su: Narodni front za oslobođenje Palestine i Marksistička Radnička partija Kurdistana“. Među teroriste je dospela čak i mikroskopska „Komunistička partija Filipina“, ali ne i ID. Pa ko će onda da poveruje u iskrenost zavijanja potomaka kenijskih ljudoždera u vezi sa borbom protiv „Islamske države“? A sada o bajci koja se šeta od jednog do drugog medija o tome, da naši asovi ne bombarduju u Siriji pozicije „Islamske države“, već objekte opozicije koja „žvaće travu“. Da bi bilo još ubedljivije, zapadni mediji su „onomad“ proširili kartu koja je prikazivala vazdušne udare. Prikazano je 14 tačaka koje su ruske vazdušno-kosmičke snage bombardovale raketama, od kojih su samo dve pripadale ID. Ostale su bile na teritoriji „Rebel control“ (tj. nju su kontrolisali ustanici) ili, takozvana „umerena opozicija“ . „Tezu“ NATO- falsifikatora su prihvatili i odgajeni liberali i lojalni novinari, analitičari. („Neliberal“, poznati bloger „El Murid“ je na svoj profil Fejsbuka postavio navedenu „kartu-dokaz“ prema kojoj su Su-34 bombardovali „ne one koje je trebalo“.) Lažljivost karte i buka o tome da ne gađamo gde treba se lako otkriva. Dovoljno je da se pregledaju prethodne publikacije o regionima u kojima po tvrđenju zapadnih političara nema terorista, već je prisutan samo „rebel“. Da počnemo od reportaže „Radio sloboda“ od 7.08 2013: „Na 30 kilometara severoistočno od Damaska, u blizini grada Adra, ustanici su upali u zasedu. Ubijeni su bili članovi „Fronta An-Nusra“, koji je bio povezan sa al-Kaidom“. O teškim borbama vladinih vojnih jedinica Sirije u provinciji Homs sa grupacijom „DŽabhat al-Nusra“ u septembru 2013. pisali su svi najvažniji mediji. (Front al-Nusra ili „DŽabhat al-Nusra“ predstavlja odeljenje međunarodne terorističke organizacije „Al-Kaida“. Kao teroristička organizacija Al-Kaida se zvanično vodi u UN, SAD-u, Turskoj, Rusiji, Velikoj Britaniji). „Glas Amerike“ od 21.08.tekuće godine: „Teroristi ID su srušili drevni hrišćanski manastir u Siriji. Na internetu su se pojavile fotografije rušenja manastira sv.Elijana u provinciji Homs“. Sve rečeno je očigledno suprotno pomenutoj karti i izjavama lidera SAD, Evropske unije, Turske, Saudijske Arabije. Oni ubeđuju svet da u provincijama Homs i Damask borave samo „rebeli“ koje oni neguju. A terorista iz ID i „Fronta al-Nusra“ tamo nema! Isti radio, „Glas Amerike“, pre nekoliko meseci: „U ponedeljak, 16.februara, vojno-vazdušne snage Egipta i Libije su bombardovale pozicije „Islamske države“ na istoku Libije kao odgovor na ubistvo dvadeset jednog egipatskog Kopta. Bombardovanje logora i skladišta oružja terorista u gradu Darna su izvršena nekoliko sati pošto je „Islamska država“ objavila video-snimke usmrćivanja Kopta.“ Ali pogledajmo navedenu kartu: Darna je označena kao teritorija koju kontroliše „umerena opozicija“. Uopšte se ne pominju ni logori, ni skladišta oružja ID u njoj. Bez obzira na informacioni rat koji je započela Bela kuća, ni u Rusiji verni robovi „kana Obame“ nisu ostali po strani. Nastupili su zajedno kao jedinstvena ideološka banda protiv zemlje u kojoj borave. Nećemo ih nabrajati poimenice da ne bismo postali pi-ari tog ološa. Ograničićemo se samo na neke od njih. Ruse jeza hvata od mlitavog proameričkog škrabopisca Andreja Piontkovskog: „Korak po korak može da se sklizne u novi Avganistan“. Koji je to razlog da kolevka civilizacije Sirija podseti na srednjevekovni Avganistan trockistu koga je pamet napustila – on to nije objasnio. Druga demokratska „persona“, generalni direktor OOO „Institut za energetsku politiku“ Vladimir Milov, pravi paralelu između ruskih dejstava u Siriji i Sjedinjenih Država u Vijetnamu. Pošto je uporedio sirijsku operaciju sa agresijom SAD u Vijetnamu „polit-energetičar“ Milov je „ubo prstom u prazno“. Posle Vijetnama Sjedinjene Države nisu došle do pacifizma. Od 1973.godine prešle su na kompletiranje oružanih snaga isključivo na ugovornoj bazi. Vojni budžet je povećan višekratno (sada je on veći od ruskog sedam puta). I počelo je da se kotrlja bez zadrške: Granada, Panama, Somalija, Jugoslavija, Libija, Irak i tako dalje – do beskonačnosti. Mi, Rusi, treba da shvatimo: u Siriji, osim borbe protiv međunarodnog terorizma, Rusija brani i svoje ekonomske interese. „Zemlje Zaliva i Turske su odlučile da probiju koridor ka Sredozemlju, kako bi napravile prolaz za svoje naftovode“ – situaciju precizno karakteriše poznavalac Bliskog Istoka, novinar Maksim Ševčenko. Zemlje Persijskog zaliva – Oman, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Katar, Bahrein, Kuvajt, Irak. Da im dodamo njihovog „pakana“ – Sjedinjene Države, da bi mogao da se zamisli rezultat realizacije takve ideje. On je u oduzimanju Rusiji tržišta energenata Zapadne Evrope, sa najnegativnijim mogućim posledicama. Propast plana o probijanju „naftnog koridora“ preko Sirije se početkom ruske vojne operacije odmah odrazila na tržište nafte. 30.septembra (dan kada je ruski Savet federacije doneo odluku o korišćenju Oružanih snaga Rusije izvan njenih granica) barel nafte je koštao 44,86 dolara. 12. oktobra – već 54,74 dolara. Kako vidimo, cena nafte itekako ima veze sa jačanjem sirijske državnosti. Sada o neverovatnom, ili kako to kaže pesma: Eh, rate, šta to učini, nesrećo!“ Vojna operacija u Siriji je kao sijamske blizance spojila protivnike narodnih republika Donbasa i njegove pojedine bivše zaštitnike. U jedan glas oni histerišu o „propasti ruskog sveta“, proričući najgore posledice po Rusiju. U vezi s tim su „originalni“ zaključci bivšeg ministra odbrane DNR. On smatra da je ruska armija u Siriji osuđena na poraz zato što nema iskustva u ratovanju u inostranstvu. Logika „Da bog da crko!“ Istina je da drugačijeg načina za sticanje takvog iskustva kakvo je praksa ratovanja u inostranstvu još od vremena egipatskih faraona ni jedna armija na svetu ne zna. Većina Rusa podržava aktivno delovanje rukovodstva zemlje na borbi protiv terorističke grupacije u Siriji. „Očigledno dominira mišljenje da je bolje biti neprijatelja na tuđoj teritoriji nego posle, makar i samo malo posle, nego se sa njim boriti na svojoj“, – konstatovao je rukovodilac VCIOM Valerij Fjodorov. Da onima koji nisu shvatili objasnimo: uspesi naših „sokolova“ u Siriji – nisu samo „poraziti neprijatelja na tuđoj teritoriji“, već i ne dozvoliti da se zaraza terorizma proširi „kod kuće“. Tim pre što zemlje drevne Mesopotamije sa narodima koji su ih naseljavali, za nas nisu tuđe. One znače: i pozitivan budžet, i potpuna zaposlenost, i plate, penzije i socijalne isplate koji se izdaju na vreme. To je i jaka ekonomija, srećna i sadašnjost i budućnost naše dece i unuka. „Danas su milioni ljudi uzdahnuli sa olakšanjem, sa radošću, sa optimizmom zato što će, najzad, da nastupi dugo očekivani mir. To olakšanje stiže i stanovnicima Bliskog Istoka, i Evropljanima“ – tačno je izneo Vladimir Žirinovski humanitarnu i opšteljudsku komponentu cilja vojne operacije u Siriji. Rusija je dužna da „zaštiti svoju nezavisnost i suverenitet“ – podvlači naš Predsednik. Država Rusija danas se bori za svoj suverenitet u Siriji, i pokazuje celom svetu da je vreme kada je ona smatrana za regionalnu državu nepovratno prošlo. Kako da se ne setimo stihova: „Naša je stvar prava. Neprijatelj će biti razbijen, i pobeda će biti naša!“
Pročitajte još:LAZANSKI: Braća po oružjuLAZANSKI: Ma sigurno nema novih uslova za Srbiju na putu ka EULAZANSKI: Pentagon u šoku, nisu očekivali ovo od Rusa
Izvor: Fond Strateške Kulture