Pravda

Dodik je podsetio da je Dejtonski sporazum nastao kao odgovor na potrebu da bude uspostavljen novi politički odnos u BiH koji bi mogao da garantuje mir. "Suština koja je tražena je novi politički sistem u BiH sastavljen od dva entiteta i tri naroda kao faktor očuvanja mira podržan od međunarodne zajednice i taj cilj Dejtona se pokazao uspešnim", rekao je Dodik za "Glas Srpske" povodom 20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Međutim, dodao je predsednik Srpske, problem je međunarodni intervencionizam u BiH, koji je masovno degradirao Dejton pa je danas situacija da jedno piše u ustavu, a da je sasvim druga realnost u političkom sistemu. "Sve ozbiljne zemlje imale bi s tim problem, a u BiH se ta anormalnost u pogledu postojanja institucija kojih nema u Ustavu, pokriva isključivo nasiljem međunarodnog faktora. Čak se instrumentalizuje i Ustavni sud BiH", naglasio je Dodik. On je dodao da ima mnogo primera koji pokazuju da je međunarodna zajednica htela da vidi centralizovanu državu koju nije mogla da uspostavi na osnovu međunarodnog dogovora koji je rezultirao Dejtonskim sporazumom. "Sve se pokušava sakriti pričom 'idemo u budućnost, pustite prošlost', ali ponekad prošlost generiše upravo budućnost. Ako prihvatimo kršenje Dejtona od visokog predstavnika, pristajemo da nam iste stvari rade i u budućnosti", poručio je Dodik. On kaže da je Dejtonski sporazum uspeo da "preživi" i uspostavi sasvim novu realnost u BiH, a da oni koji žele da vide centralizaciju u BiH glavni atak imaju na Dejton. "U toj ulozi smo videli i visoke predstavnike čija je obaveza bila da ga štite. Najčešće je to bio Pedi Ešdaun koji je u svojoj knjizi napisao: 'Ja sam došao da razgradim Dejton' i to je bilo sasvim dovoljno da neko pokrene njegovu odgovornost za kršenje međunarodnog prava, a to nećemo videti", naglasio je Dodik. Prema njegovim rečima, trenutno postoji zahtev za ustavne promene koje idu u pravcu da se Ustav prilagodi praksi, a ne suprotno. "Kakva je ovo zemlja u kojoj postoji Ustav i praksa koja je potpuno antiustavna? Ko želi da ima posla sa takvom zemljom?", upitao je Dodik. Predsednik Srpske smatra da su sada međunarodne okolnosti drugačije od nekih ranijih perioda da bi se situacija rešavala novom konferencijom. "NJu zagovaraju oni koji su lišeni elementarne sposobnosti da vide da je nemoguće i da nema razloga za organizovanje nove međunarodne konferencije o BiH", rekao je Dodik. On je upitao zašto se ne organizuje konferencija o Francuskoj, konstatujući da BiH nije pretnja miru u regionu. "Ostaje potreba da naše prakse u političkom smislu budu dovedene u okvire ustava, a to znači da razgovaramo i imamo konsenzus o tome. Sve ono što nema konsenzus, a nemetnuto je od visokog predstavnika, ne može trajno da živi", poručio je Dodik. On je naglasio da Srpska nikada ne sme verifikovati političko nasilje visokog predstavnika. "BiH pokušavaju na silu da naprave zemljom. To podrazumeva da se intervencijom stranaca nađu unutrašnji izvođači radova. BiH se može vratiti konsenzusu o sebi ili da srlja u stanje koje će je dovesti u pat poziciju i biće kao voštana figura, a u suštini neće imati smisla", rekao je Dodik. Dodik smatra da nova konferencija o BiH ne može biti organizovana, dodajući da se u BiH danas relativno dobro živi, iako ima nezadovoljnih po raznim osnovama. "Bošnjaci su nezadovoljni jer žele veću centralizaciju, Hrvati jer nemaju treći entitet, a mi jer su nam oduzeli prava koja smo stekli međunarodnim pravom", ocijenio je Dodik. On je upitao šta bi bilo sa Republikom Srpskom da nije odlučno krenula u odbranu svoje pozicije date Dejtonskim sporazumom. "U zajedničke institucije se ponovo vratio entuzijazam i ponovo je tu nagon za centralizacijom, zato tu borbu moramo nositi i ne smemo od nje odustati", istakao je Dodik. On je poručio da Srpska ne traži nikakva dodatna prava osim onih koja su u Ustavu i Dejtonskom sporazumu. Govoreći o najavljenom referendumu u Srpskoj, Dodik je naveo da njemu referendum ne treba, jer on ima svoj stav, ali da mu se protive oni koji žele da umanje značaj tog važnog pitanja. On je dodao da je tu reč o borbi protiv prava naroda da se brani. "Bošnjaci su uspeli da naprave propagandnu priču, a nažalost tome se pridružila i opozicija u Srpskoj, kada nije bila deo većine koja je donela tu odluku", rekao je Dodik. On smatra da je povratak opozicije iz Republike Srpske u vlast u Sarajevu vratio snagu međunarodnoj zajednici i da stranci ponovo mešetare, što nisu mogli prethodnih osam godina. "Predstavnici Republike Srpske u vlasti na nivou BiH su legalno izabrani na izborima ali nemaju legitimitet i to su pokazali svojim nepoštivanjem institucija Srpske", zaključio je predsednik Dodik.